BDP Rumunije stagnira
BDP Rumunije je stagnirao u prvom kvartalu 2025. godine u odnosu na prethodni, dok je u poređenju sa istim periodom 2024. godine, zabeležio je rast od svega 0,2%, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku (INS).
Dragana Diamandi and Mihai Pelin, 16.05.2025, 15:59
BDP Rumunije je stagnirao u prvom kvartalu 2025. godine u odnosu na prethodni, dok je u poređenju sa istim periodom 2024. godine, zabeležio je rast od svega 0,2%, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku (INS). Stagnacija se dešava u kontekstu naglog ekonomskog usporavanja, negativnih revizija rasta iz 2024. godine i pesimističkih prognoza za tekuću godinu.
Budžet za 2025. baziran je na ekonomskom rastu od 2,5%, koji bi trebalo da donese povećanje prihoda države za 16%. Finansijski analitičar Adrian Kodirlašu smatra da je, trenutno, usred političkih i ekonomskih neizvesnosti, verovatnoća da će Rumunija ove godine doživeti blagu recesiju znatno porasla. Adrijan Kodirlašu:
,,Još prošle godine sam rekao da je ove godine rizik od recesije prilično visok. I vidimo kako ekonomija nastavlja da usporava u prvom kvartalu. U osnovi, u poređenju sa prethodnim kvartalom, na osnovu sezonski prilagođenih podataka, ona je na nuli, a u poređenju sa istim periodom prethodne godine postoji povećanje od samo 0,2%, dakle, izuzetno nisko. S obzirom na veoma visoku neizvesnost, rekao bih da je rizik sada još veći i da recesija postaje osnovni scenario za Rumuniju u ovoj godini.“
Procena INS-a dolazi u kontekstu u kojem se Rumunija već nalazi u delikatnoj fiskalnoj situaciji, sa budžetskim deficitom od preko 9%. Preuzeta je obaveza pred Evropskom komisijom da se deficit smanji na 7% BDP-a do 2025. godine, ali ovaj cilj deluje sve udaljenije u odsustvu solidnog ekonomskog rasta i konkretnih mera za smanjenje rashoda, povećanje prihoda ili oboje.
Stručnjaci kažu da bi snažan ekonomski rast pomogao Rumuniji da smanji budžetski deficit povećanjem budžetskih prihoda, uključujući i naplatu PDV-a, koji je prilično nizak. Veći prihodi bi omogućili državi da podrži javnu potrošnju i ispuni fiskalne obaveze prema EU.
Pre nedelju dana, rumunski ministar finansija Tancoš Barna izjavio je da iako situacija nije laka, nije ni ozbiljna, i umanjio je značaj zvanične statistike koju je objavilo upravo njegovo ministarstvo
„Imamo situacije sa isplatama, sa kamatnim stopama koje fluktuiraju i nisu u mesečnoj linearnosti. Dakle, pomalo je zavaravajuće analizirati deficit svakog meseca.“
Prethodno je izdao nalog da isplata penzija i plata bude prioritet u drzavnim institucijama, u odnosu na ostale troškove.
Po mišljenju stručnjaka, najbolja šansa da se izbegne recesija jeste veoma visoka apsorpcija evropskih sredstava. Plan za oporavak i otpornost (PNRR) neće biti odložen na evropskom nivou, stoga Rumunija mora da privuče dodeljena sredstva najkasnije do 2027. godine. U suprotnom, novac će biti izgubljen.
Rumunija je do sada dobila samo 9,4 milijarde evra od ukupno 28,5 milijardi, što predstavlja približno trećinu sredstava. Rumunija mora da preduzme konkretne mere kako bi povećala apsorpciju evropskog novca, što je neophodno za njen razvoj.
