Ekonomske procene (18.11.2024)
U nedavnom izveštaju Evropska komisija je korigovala na dole privredni rast Rumunije sa prolećne procene od 3,3% za ovu godinu i 3,1% za 2025. na 1,4% ove godine i na 2,5% u narednoj godini.
Mihai Pelin and Mircea Mihai, 18.11.2024, 11:50
U nedavnom izveštaju Evropska komisija je korigovala na dole privredni rast Rumunije sa prolećne procene od 3,3% za ovu godinu i 3,1% za 2025. na 1,4% ove godine i na 2,5% u narednoj godini. Ove godine industrijska proizvodnja, gradevinarstvo, IT i saobraćaj usporili su rast zbog slabije inostrane potražnje glavnih trgovinskih partnera naše zemlje, zatim zbog ubrzanog rasta ličnih dohodaka i visoke cene energije. Istovremeno, prodaja na malo je u naglom porastu posle osetnog povećanja plata. Dinamična privatna potrošnja uticala je negativno na udeo izvoza u bruto društvenom proizvodu, dok su na umereni rast privatnih investicija uticale mere fiskalne konsolidacije, navodi Evropska komisija. Prema novim ekonomskim prognozama, budžetski deficit Rumunije procenjuje se na 8% u 2024. godini i na 7,9%. u 2025. U prolećnoj prognzi Evropska komisija javila je da će Rumunija zabeležiti buždetski defcit od 6,9% ove godine i od 7% u 2025. Prema navodima Komisije, visoki deficit je posledica uzbraznog rasta državnih troškova nakon povećanja ličnih dohodaka i penzija u javnom sektoru i troškova za usluge. Usporeni rast budžetskih prihoda posledica je slabije privredne aktivnosti od očekivanja. Dobra vest je ta da se očekuje smanjenje stope inflacije sa 10% u 2023. godini na oko 5,5% ove godine. Ali, pritisak na cene ostaje i dalje veoma snažan zbog unutrašnje potražnje usled povećanja plata i penzija, upozorava Evropska komisija. Uprkos sporijem privrednom rastu, postoji velika potražnja za radnom snagom, dok se stopa nezaposlenosti ove i iduće godine procenjuje se na 5,5%, a u 2026. na 5,4%. Očekuje se da će se javni dug povećati sa 48,9% u 2023. godini na skoro 60% u 2026. U prognozi ni reči o eventualnim efektima potencijalnih mera Vlade Rumunije za smanjenje budžetskog deficita na budžetske prihode i rashode, mere predvidjene srednjoročnim fiskalnim planom, koji je Bukurešt u oktobru dostavio Evropskoj komisiji. Ove mere Vlada nije detalno predstavila u ovoj etapi, iako mogu smanjiti u velikoj meri javni deficit u odnosu na prognzu, ako su adekvatno zamišljene i sprovedene u budžetu za 2025. godinu. U svom poslednjem izveštaju MMF je korigovao na dole privredni rast Rumunije sa aprilske procene od 2,8% na 1,9%.
