Plan o naoružavanju Evrope (05.03.2025)
Sa sve agresivnijom Rusijom na istoku kontinenta i sve udaljenijom Amerikom, Evropa prolazi kroz period najveće neizvesnosti i poslednjim decenijama.
Bogdan Matei and Mircea Mihai, 05.03.2025, 10:53
Sa sve agresivnijom Rusijom na istoku kontinenta i sve udaljenijom Amerikom, Evropa prolazi kroz period najveće neizvesnosti i poslednjim decenijama. U ovoj situaciji Evropska komisija predlaže članicama Evropske unije plan o kontinentalnom naoružavanju vredan 800 miliardi evra u naredne četiri godine. Predlog je predstavljen na pragu specijalnog samita Unije u četvrtak u Briselu. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen u pismu liderima zemalja članica objasnila je detaljno novi plan naoružavanja Evrope kao i način podrške Ukrajini. Eksperti na koje se pozivaju medjunarodne novinske agencije naglašavaju da je u ovom trenutku jasno da su proizvodni kapacitete Evrope nedovoljni. Evropska unija je preuzela obavezu da Ukrajini pošlje miliona artiljerijskih granata u 2024. godini, cilj je dostignut ali sa nekoliko meseci zakašnjenja. Plan predsdenice Evropske komisije sadrži pet finansijskih instrumenata. Prvi se odosi na povećanje nacionalnih budžeta za odbranu na preko 1,5% bruto nacionalnog proizvoda na evropskom nivou, odnosno na oko 650 miliardi evra u naredne četiri godie. Drugi instrument predvidja pozajmice za zajedničke odbrambene projekte u visni od 150 miliardi evra. ,,U ovom slučaju radi se o efikasnijim troškovima i zajedničkim investicijama u panevropske kapacitete, odnosno u vazdušnu odbranu, artiljerijske sisteme, rakete, drnove ali i u sajber bezbednost i vojnu mobilnost. Ovaj instrument omogućiće članicama Unije da stimulisu vojnu potražnju i uz pomoć ove opreme da povećamo masovno pomoć Ukrajini’’, izjavila je Ursula fon der Lajen, čiju izjavu prenosi izveštač Radio Rumunija iz Brisela. Treći instrument odnosi se na mogućnost zemalja članica da koriste kohezione fondove za odbrambene projekte. Privatni kapital i pozajmice od strane Evropske investicione banke predstavljaju dva nova finansijska izvora. Prema proračunima na ovaj način Evropa bi premašila budžetske izdatke za odbranu od 3,5%, na koje imperativno inistira nova republikanska administracija u Vašingtonu predvidjena Donaldom Trampom. Eksperti tvrde da je u novom planu o naoružavanju Evrope, predsednica Evropske komisije predložila da se članicama dozvoli veća sloboda kada je reč o dugovima i deficitu. Evocirana je i mogućnost relociranja fondova za regionalni razvoj na vojne investicije, ali ovo bi moglo da izazove frustracije u najsiromašnijim zemljama Unije. Stručnjaci tvrde takodje da private banke ispoljavaju rezerve prema investicijama u odbranu.
