Podrška Evropske unije Ukrajini
Novu inicijativu da se Kijevu pruži vojna pomoć u vrednosti od desetina milijardi evra analizirali su u ponedeljak ministri spoljnih poslova Evropske unije na sastanku u Briselu na Savetu za opšte poslove.
Marija Nenadić-Zurka and Corina Cristea, 18.03.2025, 13:50
Novu inicijativu da se Kijevu pruži vojna pomoć u vrednosti od desetina milijardi evra analizirali su u ponedeljak ministri spoljnih poslova Evropske unije na sastanku u Briselu na Savetu za opšte poslove. Prema predlogu šefice diplomatije Evropske unije Kaje Kalas, zemlje članice bi doprinele u skladu sa svojom ekonomskom snagom, a da bi se sprečio eventualni veto pojedinih vlada, učešće u ovoj inicijativi je na dobrovoljnoj osnovi, precizira se u tekstu diplomatskog kora Evropske unije, a prenosi dpa. Ideja o dopuni vojne pomoći Ukrajini stara je više od tri nedelje, a cifra se vremenom povećavala i sada dostiže oko 40 milijardi evra za ovu godinu. Pored finansijskih obećanja, inicijativa takođe postavlja cilj da zemlje učesnice ove godine isporuče Kijevu dva miliona jedinica artiljerijske municije.
Zvaničnici Evropske unije tvrde da je od vitalnog značaja da Ukrajina i dalje bude podržana na bojnom polju, usred neizvesnosti oko budućnosti podrške Sjedinjenih Američkih Država pod administracijom Donalda Trampa. Istovremeno, zemlje članice žele da pruže ovu pomoć što je brže moguće, jer su skeptične prema volji Rusije da zaustavi rat. Plan bi uključivao udvostručenje vojne pomoći koju je Evropska unija pružila Ukrajini da bi je podržala u ratu sa Rusijom, pri čemu je prošlogodišnja evropska pomoć Kijevu iznosila približno 20 milijardi evra.
Međutim, u Savetu nema jednoglasnosti. Prema rečima diplomata, ovaj predlog ima snažnu podršku zemalja severne i istočne Evrope, dok su neke zemlje na jugu nevoljnije. Italija i Španija izjavile su da nisu spremne da podrže predlog šefice diplomatije Evropske unije. Italijanski i španski ministri spoljnih poslova rekli su da je prerano da se iznese konačan stav o predlogu, o kojem bi trebalo detaljno razgovarati i uzimajući u obzir budući razvoj događaja. Francuska je takođe postavila nekoliko pitanja o ovom planu, kažu i diplomatski izvori. Među istočnoevropskim zemljama, Slovačka je nagovestila da neće opstruisati ovaj plan, već da će odbiti da doprinese, dok je Mađarska, koja smatra da je vojna pomoć Evropskoj uniji Ukrajini beskorisna i da samo produžava rat, takođe odbacuje bilo kakvu umešanost. Prisutan na razgovorima u Briselu, šef diplomatije u Bukureštu Emil Hurezeanu izrazio je podršku inicijativi visokog predstavnika.
Posle sastanka, Kaja Kalas je rekla da je njen predlog primljen sa „širokom političkom podrškom”, a razgovori se sada kreću u detalje. Detalji o kojima će se razgovarati, uključujući i evropski samit 20. i 21. marta ove nedelje, u Briselu, gde će se diskusija o agresiji Rusije na Ukrajinu usredsrediti na to kako će se održati višedimenzionalna podrška Evropske unije Kijevu, posebno vojna i finansijska pomoć, u kontekstu najnovijih dešavanja na frontu i uzimajući u obzir dinamiku pregovora o miru.
