Protesti sindikata u Bukureštu
Hiljade zaposlenih u administraciji, obrazovanju i zdravstvenom sektoru u Rumuniji izašlo je u sredu na ulice zahtevajući veće plate i penzije, pravedno oporezivanje i kraj mera štednje koje smatraju neopravdanim.
Marija Nenadić-Zurka and Roxana Vasile, 30.10.2025, 12:57
Hiljade zaposlenih u administraciji, obrazovanju i zdravstvenom sektoru u Rumuniji izašlo je u sredu na ulice zahtevajući veće plate i penzije, pravedno oporezivanje i kraj mera štednje koje smatraju neopravdanim. Od leta, u ime smanjenja deficita zemlje – najvećeg u Evropskoj uniji – široka koaliciona vlada u Bukureštu preduzela je drastične mere koje uglavnom pogađaju obične ljude. Ovo nije štednja, već odgovorne mere koje su morale biti sprovedene u praksi – rekao je premijer Ilije Boložan, govoreći na bilansu rada vlade, o povećanju poreza na dodatu vrednost, povećanju poreza, višim akcizama, smanjenju radnih mesta u javnom sistemu i zamrzavanju plata i penzija, sve u kontekstu galopirajuće inflacije koja je dodatno smanjila životni standard Rumuna, koja je i onako na poslednjem mestu u Evropskoj uniji. Prekomerni deficit nije krivica građana, već vladara. Potonji moraju shvatiti da su potrebne konkretne, pravedne i hitne mere za zaštitu radnika – rekao je predsednik nacionalne konfederacije sindikata Kartel Alfa, Bogdan Hosu.
Sindikalci su takođe nezadovoljni odbijanjem vlade da poveća bruto minimalnu platu u privredi i namerom da je zadrži, i u 2026. godini, na sadašnjoj vrednosti – 4.050 leja (ekvivalentno nešto više od 800 evra). Zapravo, u sredu, dok su demonstranti vikali svoje nezadovoljstvo na ulicama, članovi Nacionalnog tripartitnog saveta za socijalni dijalog, koji okuplja predstavnike izvršne vlasti, zaposlenih i poslodavaca, vodili su diskusije o minimalnoj zaradi. Nakon više od dva sata, diskusije su završene bez ikakvog rezultata. Dogovorena je samo ideja o povećanju vrednosti vaučera za tople obroke od 1. januara, međutim, u vezi sa povećanjem minimalne zarade u privredi, premijer Ilije Boložan je upozorio da bi moguće povećanje dovelo do kaskadnog povećanja plata u javnom sektoru koje zemlja ne može da priušti. Štaviše, s obzirom na to da je produktivnost rada ove godine porasla za samo 5%, a plate za preko 9%, povećanje plata koje nije zasnovano na rastu produktivnosti rada izazvalo bi dodatnu inflaciju koja će posebno pogoditi one sa niskim prihodima. Predstavnici poslodavaca su se takođe zalagali za zadržavanje trenutnog nivoa minimalne zarade na visinu koju ima ove godine.
Predstavnik malih i srednjih preduzeća u Tripartitnom savetu skrenuo je pažnju na činjenicu da većina ovih preduzeća ne može da podrži povećanje ovog iznosa, jer su već pogođena fiskalnim merama koje je vlada preduzela u poslednjem periodu. Konsultacije će se nastaviti, a izvršna vlast će do kraja novembra doneti odluku o minimalnoj zaradi.
