Samit za Evropu (07.03.2025)
Lideri Evropske unije sastali su se na hitnom samitu u Briselu, u četvrtak gde su se dogovorili o planu naoružanja koji ima za cilj jačanje odbrane na istočnom krilu Baltičkog i Crnog mora.
Dragana Diamandi and Leyla Cheamil, 07.03.2025, 12:04
Lideri Evropske unije sastali su se na hitnom samitu u Briselu, u četvrtak gde su se dogovorili o planu naoružanja koji ima za cilj jačanje odbrane na istočnom krilu Baltičkog i Crnog mora. Pošto su Sjedinjene Države povukle svoju podršku Ukrajini, usred evropske kampanje za podršku ovoj zemlji i suprotstavljanje ekspanzionističkim tendencijama Rusije, lideri 27 zemalja Evropske unije dali su zeleno svetlo za plan Evropske komisije o jačanju odbrane.
Evropski lideri su još jednom u Briselu izrazili podršku Ukrajini i davanju bezbednosnih garancija, zajedno sa Sjedinjenim Državama, u slučaju prekida vatre. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen je ove nedelje predložila plan pod nazivom „Naoružavanje Evrope“, koji ima za cilj da mobiliše oko 800 milijardi evra, od čega 150 milijardi u vidu kredita, za jačanje odbrambenih sposobnosti kontinenta. Pominje se nekoliko opcija, uključujući mogućnost da države članice značajno povećaju svoje izdatke za vojnu potrošnju, koji se neće uzeti u obzir pri obračunu deficita, ograničenog, na 3% bruto domaćeg proizvoda.
Ova sredstva moraju biti iskorišćena za zajedničko ulaganje, između najmanje dve države članice, u oblastima gde su najpotrebnije, kao što su protivvazdušna odbrana, rakete, dronovi i sistemi protiv bespilotnih letelica, ili čak artiljerijski sistemi. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je dala uveravanja da će sa ovom opremom „države članice moći masovno da pojačaju pomoć Ukrajini“.
Baltičke države, Poljska i Rumunija nametnule su svoje gledište za davanje prioriteta istočnom krilu u okviru projekata sa evropskim finansiranjem vrednim 150 milijardi evra.
Detalji ovog plana biće finalizovani zajedno sa timovima NATO-a. Prisutan na samitu u Briselu, privremeni predsednik Rumunije Ilije Boložan, izjavio je:
„Svakako da će dobar deo ove opreme, od ovih investicija biti lociran na ovom području, a proizvodni deo, konzorcijumski deo, biće raspoređen širom Evropske unije. Mislim i da je to prilika i za našu odbrambenu industriju, da se neki od ovih proizvoda prave u fabrikama u Rumuniji i istovremeno otvore nova radna mesta“. Bukurešt neće slati trupe u Ukrajinu, ali bi mogao da postane regionalni vojni centar, koji organizuje i podržava trupe koje šalju druge države. Prisustvo Rumunije biće neophodno da bi se znalo da li će biti elemenata koji se odnose na korišćenje infrastrukture naše zemlje, vojnih baza, na primer, na teritoriji Rumunije ili elemenata druge vojne infrastrukture: luka, aerodroma, rekao je Ilije Boložan.
