Zakoni za sprovođenje Nacionalnog plana za oporavak i otpornost
Poslanici iz Bukurešta usvojili su u sredu dva zakona koja je Rumunija preduzela kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost.
Marija Nenadić-Zurka and Roxana Vasile, 27.03.2025, 11:42
Poslanici iz Bukurešta usvojili su u sredu dva zakona koja je Rumunija preduzela kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost. Prvi se odnosi na racionalizaciju aktivnosti javnih preduzeća obezbeđivanjem konkurentnosti, održivog ekonomskog rasta i uvođenjem procedura za obezbeđivanje finansijske poštenosti. Normativni akt je takođe važan cilj za pristupanje Rumunije Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj – naglasio je socijaldemokrata Adrijan Kaču:
„Oni koji vode ove kompanije treba da shvate da su dobili mandat da upravljaju imovinom zemlje, koja pripada zemlji, a ne njima, da ne prave politiku cena koja povećava inflaciju, kao što smo mi imali u energetici, da ne prave berzanske politike, kao što smo imali i imamo u energetici. Dakle, ne treba da zaborave odakle su došli, ne treba da zaborave da su tu da služe rumunskoj državi i rumunskim građanima.“
Nasuprot tome, predstavnik opozicione stranke S.O.S Rumunije, Dumitru Koarna, navodi da je zakon protiv nacionalnog interesa:
„Postoji preko 240 autonomnih direkcija i 1.200 institucija koje su još uvek u vlasništvu rumunske države. Dozvolite mi da navedem neke: Hidroelektrika, Nuklearelektrika, Romsilva, Salrom… Ovom prilikom ćete takođe ustupiti sve što je još u posedu rumunske države u oblasti javne svojine.“
Pošto je Poslanička komora bila organ odlučivanja u slučaju zakona o racionalizaciji delatnosti javnih preduzeća, nakon njegovog usvajanja, on je otišao na proglašenje od strane predsednika zemlje.
Poslanici su u sredu imali i poslednju reč u slučaju još jednog zakona koji je Rumunija preuzela preko Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Tačnije, onaj preko kojeg će se zvaničnici iz centralne administracije upisati u Jedinstveni registar transparentnosti interesa, pri čemu im je zabranjeno da u toku obavljanja svog mandata traže ili primaju poklone od lica koja imaju interes da promovišu određene projekte. Postaje obavezno objavljivanje sastanaka između vladinih zvaničnika i trećih strana koji bi mogli uticati na donošenje odluka, uključujući sastanke bez prethodnog planiranja. Poslanik liberala Florin Roman kaže da zakon uvodi pravila bez presedana:
„Evropa nam daje nešto novca, traži od nas i uslove i kriterijume integriteta za ljude koji su poverioci za ovaj novac i od ovog trenutka stvari postaju, bez zareza, bez zagrade, nesumnjive.“
Unija spasimo Rumuniju (USR), koja bi želela da se ova mera proširi i na druge institucije kao što su Nacionalnu agenciju za restituciju poseda (ANR) ili Nacionalnu agenciju za administraciju i regulisanje komunikacija (ANCOM), osudila1 je odbijanje amandmana u tom pogledu. Takođe, zakon se ne odnosi na lokalnu javnu upravu niti na poslanike.
