02.11.2016.
Komisije Poslaničkog doma za budžet-finansije i rad dodale su danas amandmane uredbi o platama budžetskih radnika.
România Internațional, 02.11.2016, 18:34
Evropski komesar za digitalnu ekonomiju i digitalno društvo Ginter Otinger učini od danas zvaničnu dvodnevnu posetu Rumuniji. On će držati govor, u četvrtak, na Medjunarodnom forumu Digitalna Rumunija- Industrie 4.0, u Bukureštu. Na dogadjaju, u organizaciji Kancelarije rumunskog premijera, učestvuju šef države Klaus Johanis, premijer Dačijan Ćološ i otprilike 250 predstavnika javnog i privatnog sektora tehnologije informacija. U četvrtak, takodje, evropski komesar prisustvuje okruglom stolu zajedno sa predstavnicima industrijskog sektora.
Komisije Poslaničkog doma za budžet-finansije i rad dodale su danas amandmane uredbi o platama budžetskih radnika i ustanovile da će nove kategorije osoblja iz obrazovanja i zdravstva primiti povećane plate ili dodatke. Poslanici će se u vezi sa ovim amandmanima izjasniti iduće nedelje. Tehnokratski premijer Dačijan Ćološ je ocenio da će povećanje plata i eliminisanje nekih taksi, koja su predložena u Parlamentu u zadnjem periodu, pre decembarskih zakonodavnih izbora, imati značajne efekte po državni budžet.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis saopštio je danas da će do 15. novembra organizovati najmanje jednu javnu debatu o Radio i Tv taksi sa stručnjacima u oblasti. Šef države je precizirao da su mu zadnjih dana brojne evropske medijske organizacije, sindikati u domenu medija i udruženja profesionalaca u oblasti tražili da ne potpiše zakon u sadašnjem obliku, jer bi tada Javni Radio i Televizija bili finansirani iz državnog budžeta i mogli lako da budu politički dirigovani. Podsećamo da je zakon o eliminisanju više od 100 taksi, uključujući i radio i tv pretplatu, usvojen u parlamentu i dostavljen šefu države na potpisivanje. Medjutim, zbog populističkog karaktera, zakon kritikuju gradjansko društvo, medijske institucije iz zemlje i inostranstva koje upozoravaju na opasnost političkog podredjenja dveju javnih medijskih ustanova.
Ritam ekonomskog rasta ostaje solidan u većini država Centralne, Istočne i Jugo-istočne Evrope, kreditiranje se ponovo povećava, a inflacioni pritisci su još niski- ističe se u jesenjem Ekonomskom izveštaju, koji je objavio danas Medjunarodni Monetarni Fond. Siva ekonomija se smanjila u svim zemljama regiona počev od 2005. godine, posebno u Letoniji, Litvaniji i Rumuniji, ocenjuje finansijska ustanova, koja se odnosi i na značajne progrese postignute u nekim državama, uključujući i Rumuniju, u smanjenju obima neuspešnih pozajmica. U vezi sa evolucijom potrošačkih cena, MMF ističe da će Bugarska i Rumunija biti na prvim mestima u Evropskoj uniji po negativnoj godišnjoj prosečnoj inflaciji, precizirajući, medjutim, da će se u 2017. u Rumuniji potrošačke cene vratiti na pozitivan nivo. Prognoza MMF-a pokazuje, takodje, da deficit tekućeg računa platnog bilansa u Rumuniji će biti od minus 2 odsto u 2016. i minus 2,8 odsto u 2017. godini. Ista medjunarodna finansijska institucija računa u slučaju Rumunije na rast bruto domaćeg proizvoda od 5 odsto u 2016., odnosno 3,8 iduće godine, što predstavlja najveći ritam ekonomskog rasta u Evropi.
Rumunski i američki vojnici učestvuju do 12. novembra, na Poligonu Kap Midija, na jugo-istoku Rumunije, u vežbi Patriot Shock V. Prisutne su po prvi put u Rumuniji američke rakete Patriot, odnosno napredni odbrambeni sistem tlo-vazduh, koji se može upotrebiti u slučaju napada avionima i balističkim ili krstarećim raketama, i koji, prema kominikeu Rumunskog ministarstva odbrane, može otkriti otprilike 100 meta i upravljati 9 raketa. Vojnici iz Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država testiraju brzinu reakcije u kriznoj situaciji, a dva vojna odreda će dejstvovati po fiktivnom scenariju protivvazdušne odbrane. Istovremeno, po prvi put su avioni F16 Rumunske vojske učestvovali u multinacionalnoj vežbi Scorpions Fury koja je okončana danas na poligonu Činku, u Brašovu, u centru Rumunije, a u kojoj je učestvovalo 1.300 vojnika iz Kanade, Nemačke, Republike Moldavije i Rumunije.
Proruski socijalistički kandidat Igor Dodon osvojio je 47,98 odsto glasova, a proevropska reformatorka Maja Sandu 38,71 odsto glasova u prvom krugu predsedničkih izbora, koji je održan u nedelju u Republici Moldaviji, pokazuju zvanični podatci, koje je danas objavila Centralna izborna Komisija u Kišinjevu. Dodon i Sandu ulaze u drugi krug, koji će se održati 13. novembra, kada se očekuje da se otprilike tri miliona birača izjasne za jednog od drugog kandidata za najvišu funkciju u ovoj bivšoj sovjetskoj republici sa većinskim rumunofonskim stanovništvom. Analitičari kažu da je drugi krug presudan, ne samo politički, već i geopolitički. Igor Dodon želi da ukine sporazume o pridruživanju i slobodnoj trgovini Moldavija- Evropska unija i da integriše republiku u uniju Rusija-Belorusija-Kazahstan, dok se Maja Sandu izjašnjava za reformu države i evropsku integraciju.
