Vesti 04.12.2022
Ostalo je još samo nekoliko dana do odluke Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove o pristupanju Rumunije, kao i Bugarske i Hrvatske Šengenskom prostoru.
Newsroom, 04.12.2022, 18:23
Ostalo je još samo nekoliko dana do odluke Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove o pristupanju Rumunije, kao i Bugarske i Hrvatske Šengenskom prostoru. Potrebno je jednoglasno glasanje, ali obeshrabrujuće informacije stižu iz Austrije. Austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Gartner dao je novu izjavu kojom odbija ulazak Rumunije i Bugarske u evropsku zonu slobodnog kretanja. On je u intervjuu za Kurir rekao da za njegovu zemlju u ovom trenutku ima smisla samo uključivanje Hrvatske u evropski prostor slobodnog kretanja. Rumuni i Bugari bi i dalje imali problema sa zaštitom spoljnih granica, odbijanjem tražilaca azila i njihovom raspodelom. Naime, Austrija je ove nedelje zatražila da se glasanje za pristupanje Rumunije i Bugarske Šengenu ne stavi na dnevni red Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove od 8. decembra. Austrija je ostala jedina država članica Evropske unije koja se protivi ulasku Rumunije i Bugarske u Šengen. Holandska vlada saopštila je u petak da će parlament u Hagu dati saglasnost za pristupanje Rumunije i Hrvatske. Međutim, Holandija ima zamerke na Bugarsku zbog korupcije i problema oko nepoštovanja vladavine prava. Švedska se takođe izjasnila za pristupanje Rumunije. Evropska komisija je u Briselu zatražila od Saveta da donese neophodne odluke, bez ikakvog odlaganja, kako bi se omogućilo puno pristupanje Rumunije, Bugarske i Hrvatske Šengenskom prostoru.
Bugarski predsednik Rumen Radev ocenio je kao cinično odbijanje nekih partnera iz EU da njegovu zemlju uvedu u šengenski prostor, dok je bugarski ministar unutrašnjih poslova Ivan Demerđijev odbacio optužbe Austrije i Holandije da Bugarska nije preduzela dovoljno mera za zaustavljanje talasa ilegalnih migranata. Bugarske snage bezbednosti svakodnevno svojim telima štite mir svih evropskih građana, uključujući Holanđane, na najtežoj spoljnoj granici u EU, uprkos povećanju migracionog pritiska, koji je četiri puta veći nego prošle godine, kazao je bugarski ministar unutrašnjih poslova u saopštenju. Umesto da deluju sa evropskom solidarnošću, oni nas ignorišu i diskriminišu“ – požalio se bugarski zvaničnik, podsetivši na nedavno ubistvo trojice bugarskih policajaca u incidentu na granici sa Turskom.
Ministarstvo finansija
u Bukureštu objavilo je uredbu koja obuhvata glavne fiskalno-budžetske mere
koje će stupiti na snagu od 1. januara 2023. Dokument je u javnoj raspravi do
8. decembra. Zakon predviđa povećanje plata u budžetskom sektoru za 10%, s tim
da se ne prekorači platna skala. Vrednost penzijskog boda se uvećava za 12,5%.
Penzioneri sa primanjima manjim od 3.000 leja (oko 600 evra) dobiće pomoć u
dve rate, u januaru i oktobru. Penzioneri koji imaju penziju do 2.000 leja (400
evra) dobiće i dodatnu pomoć za plaćanje računa za energiju. Posebne penzije
za lokalne izabrane zvaničnike suspenduju se do 2024. Ostale mere sadržane u
nacrtu uredbe odnose se na dodelu dodatka za lica sa invaliditetom, povećanje
minimalne zarade na 3.000 leja ili zamrzavanje novčane kazne.
Rumunija će ove godine zabeležiti najnižu proizvodnju kukuruza od 2007. do sada, pedološka suša smanjila je žetvu za oko 40-50% u odnosu na prethodne godine – rekao je ministar poljoprivrede Petre Daea. On je, međutim, precizirao da će dobijena proizvodnja obezbediti domaću potrošnju, uz raspoloživost za izvoz. Kada je reč o suncokretu, ministar Daea je naglasio da je dobijena količina od preko 2 miliona tona, duplo više od količine potrebne za potrošnju Rumunije. Uprkos teškim vremenskim uslovima ove godine, više od 9 miliona tona pšenice je takođe moglo da se požnje i uskladišti. Rumunija je prošle godine zauzela prvo mesto u Evropskoj uniji po proizvodnji kukuruza, a po pšenici – četvrto mesto. Od 2015. Rumunija je konstantno na prvom mestu u Uniji po proizvodnji suncokreta, pri čemu je izvozni potencijal suncokreta značajan.
Evropska unija od ponedeljka primenjuje gornju granicu od 60 dolara po barelu za rusku naftu. Plafon su uspostavile EU, zemlje G7 i Australija kako bi što više smanjile prihode koje Moskva dobija od prodaje nafte, u kontekstu rata koji je Rusija započela u Ukrajini. Lider iz Kijeva Vladimir Zelenski okvalifikovao je odluku kao neozbiljnu, s obzirom na to da je trenutno cena barela ruske nafte 65 dolara. Ukrajinci tvrde da bi cenu trebalo smanjiti na 30 dolara za barel. Mnogi stručnjaci smatraju, međutim, da je takva odluka mogla dovesti do destabilizacije svetskog tržišta nafte i nekontrolisanog rasta cena. Kremlj je već upozorio da više neće isporučivati naftu zemljama koje nameću tarifne granice, pišu novinske agencije.
