Vesti 06.03.2022
Vojna agresija koju je pokrenula Ruska Federacija protiv Ukrajine fundamentalno i dramatično utiče na evropsku bezbednost, a međunarodna zajednica je odgovorila jednoglasno i brzo“, rekao je u nedelju predsednik Klaus Johanis.
Newsroom, 06.03.2022, 18:59
Vojna agresija koju je pokrenula Ruska Federacija protiv Ukrajine fundamentalno i dramatično utiče na evropsku bezbednost, a međunarodna zajednica je odgovorila jednoglasno i brzo“, rekao je u nedelju predsednik Klaus Johanis. Predsednik je, zajedno sa premijerom Nikolaeom Čiukom i francuskom ministarkom odbrane Florans Parli, u 57 vazduhoplovnoj bazi u Mihajl Kogalničanu, dao ovu izjavu. Prema rečima Klausa Johanisa, Rumunija se mobilisala na primeran način“ da podrži veliki priliv izbeglica i da obezbedi zaštitu i pristojne uslove. On je rekao da će Bukurešt nastaviti sa naporima da značajno ojača svoju poziciju odvraćanja i odbrane na istočnom krilu, posebno na Crnom moru, kroz raspoređivanje savezničkih snaga i ubrzano formiranje Rumunske borbene grupe. Prisutan u bazi Mihail Kogalničanu, premijer Nikolae Čiuka rekao je da se u Rumuniji nalazi najjači političko-vojni savez na svetu, koji jača istočni bok, kako bi odbranio sve saveznike i svaki pedalj teritorije NATO-a. Sa svoje strane, francuska ministarka odbrane, Florans Parli, istakla je da su Rumunija i Francuska više od partnerskih država, one su prijateljske države. Ona je podsetila da će Francuska, kao okvirna nacija, predvoditi, u Rumuniji, borbenu grupu NATO. Francuski bataljon u Mihail Kogalničanuu je prvi kopneni element NATO snaga za reagovanje raspoređen u Rumuniji, nakon mera koje je Alijansa nedavno usvojila da konsoliduje svoj istočni bok, usred ruske invazije na Ukrajinu. Francuska vojska pridružila se vojskama iz Sjedinjenih Američkih Država, Italije i Nemačke.
Rumunski ministar odbrane, Vasile Danku, sastaće se u ponedeljak sa holandskim kolegom, Kajsom Olongrenom, u 57. vazduhoplovnoj bazi u Mihajl Kogalničanuu (jugoistok). Kako javlja Ministarstvo odbrane Rumunije, trenutno se u bazi Mihajl Kogalničanu nalazi odred sastavljen od oko 150 vojnika iz Kraljevine Holandije, raspoređenih u Rumuniji kako bi od 7. do 24. marta učestvovali u multinacionalnoj vežbi Rapid Falcon 22“ iz okruga Tulča (jugoistok). U vežbi će učestvovati rumunski vojnici, kao i rumunski i američki helikopteri. Prema Ministarstvu odbrane, ciljevi ove vežbe su zajednička obuka, povećanje interoperabilnosti i zajedničkog reagovanja, kao i razvoj funkcionalnih odnosa između struktura koje učestvuju.
Ministar spoljnih poslova Rumunije, Bogdan Auresku, imaće u ponedeljak političke konsultacije sa svojom kanadskom koleginicom Melanije Džoli, koja boravi u zvaničnoj poseti Rumuniji. Ministri će se osvrnuti na obeležavanje proslave 2022. godine 55 godina neprekidnih odnosa između Rumunije i Kanade i na potrebu da se kapitalizuje potencijal bilateralne saradnje, strateškog karaktera. Ministri inostranih poslova imaće sadržajnu razmenu mišljenja o razvoju događaja izazvanim ruskom vojnom agresijom na Ukrajinu i njenim humanitarnim i bezbednosnim posledicama. Oni će razgovarati o efikasnom i koherentnom upravljanju humanitarnom krizom, uz brzo uključivanje evropskih institucija, država članica EU i drugih partnera kao što su Kanada, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države.
U Rumuniji je u poslednjih 24 sata registrovana 3.092 slučaja zaraženih korona virusom a prijavljeno je 30 smrtnih slučajeva, od kojih jedan je od ranije – saopštila je u nedelju Grupa za stratešku komunikaciju. Predsednik Rumunije Klaus Johanis saopštio je u petak da stanje pripravnosti protiv epidemije neće biti produženo posle 8. marta. Epidemija KOVID-19 je u ubrzanom padu, a peti talas je pred kraj“, objasnio je Predsednik Rumuije. Proglađeno u maju 2020. godine, nakon dva meseca vanrednog stanja, izazvanog pandemijom KOVID-19, stanje pripravnosti je uključivalo brojna ograničenja, koja su uticala i na ekonomski razvoj i na socijalnu koheziju u Rumuniji. Od izbijanja pandemije, u Rumuniji je registrovano preko 2,7 miliona slučajeva zaraženih KOVID-om 19, a umrlo je više od 63 hiljade ljudi kojima je dijagnostifikovan korona virusa. Rumunija ima drugu najnižu stopu vakcinisanih među 27 članica Evropske unije, posle Bugarske.
Premijerka Republike Moldavije, prozapadnoorijentisana Natalija Gavrilica, zatražila je u nedelju od Sjedinjenih Država da dopune svoju humanitarnu pomoć Kišinjevu, kako bi vlasti mogle da pomognu izbeglicama iz Ukrajine. Njihov broj trenutno iznosi 120.000, što je mnogo za jednu od najsiromašnijih država u Evropi i koja, bez proruskog separatističkog regiona Pridnjestrovlje (istok), ima samo 2,6 miliona stanovnika, rekla je premijerka Antoniju Blinkenu koji je boravio u poseti Kišinjevu. Od početka ruske invazije, više od 230.000 ljudi je pobeglo iz Ukrajine preko Republike Moldavije. Blinken je obećao punu podršku Sjedinjenih Američkih Država i izrazio divljenje zbog, kako je rekao, velikodušnosti, gostoprimstva i ljubaznosti sa kojom su izbeglice primljene u Republici Moldaviji. Prethodnog dana tokom posete Poljskoj, Blinken je saopštio da je Bajdenova administracija zatražila od Kongresa da odobri 2,75 milijardi dolara humanitarne pomoći za izbeglice i susedne zemlje, Rumuniju, Moldaviju, Poljsku, Mađarsku i Slovačku.
Broj ljudi koji beže od rata u Ukrajini premašio je 1,5 miliona, izjavio je u nedelju visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi, prenele su međunarodne novinske agencije. Ovo je, dodaje, najbrže rastuća izbeglička kriza u Evropi od Drugog svetskog rata. Poljska je glavna izbeglička destinacija za Ukrajince, sa brojem koji se približava milionu. Pridružuju im se i građani drugih zemalja koji žive u Ukrajini, od Poljaka i Belorusa do Avganistanaca i Uzbekistanaca. S druge strane, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) optužuje ruske trupe za napade na medicinske ustanove u Ukrajini, čime se krši princip medicinske neutralnosti i međunarodno humanitarno pravo.
Više od 50 obrazovnih institucija iz inostranstva predstavilo je svoju ponudu studija na Sajmu obrazovanja, organizovanom u nedelju u Konstanci. Prema rečima organizatora, u vrhu univerziteta za koje su mladi Rumuni zainteresovani za studiranje, na prvom mestu je Holandija, a slede Velika Britanija, Italija, Danska, Nemačka i Španija. Sa stanovišta izabranih oblasti, stvari se nisu promenile u odnosu na prethodne godine. Tako su na prvom mestu u vrhu IT, inženjering, zatim evropske studije, ekonomija, svemirski inženjering i pravo. Na sajmu, informacije mogu dobiti i srednjoškolci. U kontekstu pandemije, broj zahteva za ovu vrstu studija je u poslednje dve godine povećan za 20 odsto. Najtraženije srednje škole su u Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Nemačkoj i Španiji.
