Vesti 06.04.2022
Tromesečni indeks za izračunavanje troškova potrošačkih kredita u lejima sa promenljivom kamatnom stopom (Robor), porastao je sa 4,62% na 4,68% godišnje.
Newsroom, 06.04.2022, 17:40
Tromesečni indeks za izračunavanje troškova potrošačkih kredita u lejima sa promenljivom kamatnom stopom (Robor), porastao je sa 4,62% na 4,68% godišnje. Prema Narodnoj banci Rumunije, to je najviši nivo troamesečnog indeksa u poslednjih 9 godina. Centralna banka je u utorak odlučila da danas poveća ključnu kamatnu stopu sa 2,5 na 3 % godišnje, što određuje pravac evolucije svih bankarskih kamatnih stopa i predstavlja glavni intrument u borbi protiv inflacije. Centralna banka upozorava da se očekuje da će godišnja stopa inflacije u narednim mesecima rasti brže nego što se procenilo u februaru. Pogoršanje kratkoročnih izgleda za inflaciju uzrokovano je mnogo većim povećanjem cena goriva i hrane, usred rata u Ukrajini i međunarodnih sankcija.
Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije odbilo je reakciju ruske ambasade u Bukureštu nakon incidenta do kojeg je došlo jutros ispred sedišta ambasade i kaže da je reakcija ishitrena i potpuno neprikladno okvalifikovanje incidenta. Prethodno je Ambasada Rusije prenela da “nema sumnje” da je vozač koji je uleteo u ogradu ambasade “počinio ovo delo pod uticajem eksplozije antiruske histerije”. Podsećamo da je vozač preminuo, nakon što je u sredu, u zoru, uleteo u ogradu ambasade i potom se zapalio. Istrage u ovom slučaju sprovode Tužilaštvo Suda u Bukureštu i Uprava za ubistva pri Policiji grada Bukurešta. Mediji u Bukureštu navode da je reč o poznatoj osobi Bogdanu Dragiču, šefu udruženja TATA (Anti-diskriminatorski savez svih tata), osuđenom za seksualno zlostavljanje svoje ćerke. Uoči, navodno je na Fejsbuku objavio tekst solidarnosti sa Ukrajinom koju su napale ruske snage.
Rumunija je proterala deset ruskih diplomata sa svoje teritorije, pridruživši se drugim državama kao što su Francuska, Nemačka, Italija, Danska, Slovenija i Švedska, koje su donele slične odluke u znak protesta zbog zločina koje je počinila ruska vojska u Ukrajini. Skoro dve stotine diplomata vraćeno je u Moskvu poslednjih dana, što je znači dalje pogoršanje odnosa zapadnih kancelarija sa Rusijom. Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško rekao je za novinsku agenciju TASS da će njegova zemlja odgovoriti na isti način. On je istakao da bi proterivanje diplomatskog osoblja iz prestonica nekih evropskih država nanelo udarac diplomatskim kanalima razgovora.
SAD su uvele nove sankcije Rusiji. Reč je o nekoliko kompanija i 18 osoba, među kojima i ćerke predsednika Vladimira Putina, ali i zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrija Medvedeva. Na meti su dve velike ruske finansijske institucije, SberBank i Alfa banka. Nova runda sankcija uključuje i zabranu novih ulaganja u ovu zemlju. Rusija mora da odgovara za ratne zločine koje su počinile njene snage u Ukrajini, rekao je predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski u obraćanju u Savetu bezbednosti UN. Moskva je ponovo demantovala optužbe. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otputovaće ove nedelje, u pratnji šefa diplomatije, Džozepa Borela, u Kijev. Papa Franja osudio je u sredu “masakr u Buči” i poljubio ukrajinsku zastavu poslatu iz ukrajinskog grada gde su, nakon povlačenja ruskih trupa, pronađeni ljudi vezani i streljani na ulici, kao i masovne grobnice. Ukrajina se na terenu priprema za ofanzivu ruskih snaga na istoku zemlje i pokušava da evakuiše civile pre nego što im ruske snage preseku puteve za povlačenje. Rusko bombardovanje se nastavlja i u istočnom delu, i u drugim delovima zemlje. Međunarodna organizacija “Lekari bez granica” pozvala je da bolnice, pacijenti i medicinsko osoblje u Ukrajini prestanu da budu na meti. Kako prenosi BBC, tri bolnice u gradu Mikolajvu, pod ruskim napadom, bombardovane su za samo dva dana. Ranije su mete ruskih bombardovanja bili i drugi medicinski centri u Ukrajini.
Nemačka, Francuska i Rumunija kopredsedavale su u utorak, u Berlinu, međunarodnom konferencijom u Berlinu o stvaranju platforme za podršku Republici Moldaviji, bivšoj sovjetskoj republici sa većinskim rumunofonskim stanovništvom. Učesnici-skoro 50 delegata koji predstavljaju zemlje i međunarodne organizacije-angažovali su se da dodele Kišinjevu finansijsku pomoć u visini od 695 miliona evra, kao i političku podršku u kontekstu rata u susednoj Ukrajini. Oko 12.000 od skoro 100.000 ukrajinskih izbeglica na teritoriji Republike Moldavije preuzeće druge države.
