Vesti 10.03.2023
Nakon zvanične posete Japanu, predsednik Klaus Johanis boravi danas u državnoj poseti Republici Singapur, gde je razgovarao sa svojom koleginicom Halimam Jakob
Newsroom, 10.03.2023, 18:39
Nakon zvanične posete Japanu, predsednik Klaus Johanis boravi danas u državnoj poseti Republici Singapur, gde je razgovarao sa svojom koleginicom Halimam Jakob. Kako je saopšteno iz Predsedničke administracije u Bukureštu, šef države je istakao cilj Rumunije da poveća nivo bilateralnih odnosa sa Singapurom i označi novu fazu razvoja. Takođe, predsednik Johanis je ukazao na niz zajedničkih ciljeva za koje se zalažu oba predsednika, kao što su politike inkluzije, ekonomski i društveni razvoj i zelena tranzicija. Dvojica šefova država razgovarala su o rezultatima inicijativa i akcija koje su sprovedene u cilju promocije informacionog društva i sajber bezbednosti, obrazovanja, rodne ravnopravnosti, klimatskih akcija i tranzicije zelene energije. Predsednik Johanis je izrazio poseban interes za unapređenje bilateralnih odnosa, u skladu sa njihovim potencijalom, posebno u ekonomsko-investicionom planu. Šef države je istakao cilj Bukurešta da privuče singapurske investicije, istakavši da je Rumunija treći najveći dobavljač IT usluga u EU za Singapur. Predsednica Republike Singapur Halimah Jakob istakla je izuzetno važan potencijal bilateralnih odnosa na pozadini sve veće uloge i značaja Rumunije u EU i NATO, kao i na regionalnom nivou, uključujući i trenutni geopolitički diskurs generisan posledicama rata u Ukrajini. Predsednica Singapura je istakla značaj povećanja investicija i bilateralne trgovine, s obzirom na mogućnosti koje nude sektori kao što su IT&C, sajber bezbednost i turizam. Predsednik Rumunije razgovarao je i sa premijerom Singapura Li Sjen Lungom, koji je istakao konvergenciju pozicija i interesa dveju država u aktuelnom geopolitičkom kontekstu i važnost poštovanja međunarodnog poretka zasnovanog na pravima Povelje UN.
Neto
investicije u rumunsku ekonomiju su 2022. godine iznosile 150 milijardi leja
(preko 30 milijardi evra), što je za 8,5% više u odnosu na prethodnu godinu,
kaže premijer Nikolae Čuka. On tvrdi da to pokazuje pozitivan uticaj koji su
mere aktuelne vlasti imale na realnu ekonomiju. Ulaganja u razvoj, napisao je
premijer na Fejsbuku, sačuvaće radna mesta i generisati nova, a dugoročno će
doprineti većim prihodima. Ostali podaci, koje je objavioNacionalni institut za
statistiku, a koji, prema mišljenju premijera, pokazuju uspeh rumunske privrede
u 2022. godini su: povećanje bruto domaćeg proizvoda od 4,8%, strane direktne
investicije od 11,3 milijarde evra, apsorpcija evropskih fondova od 73% i
izvoza 85 milijardi evra. S druge strane, javni dug Rumunije je smanjen na
47,2% BDP-a u decembru 2022. godine, sa 48,3% u novembru 2022. u poređenju sa
48,9% u 2021. godini, pokazuju podaci Ministarstva finansija. Procenjuje se da
će rashodi za javne investicije za 2023. dostići 7,2% BDP-a.
Na biodiverzitet delte Dunava ne utiču radovi jaružanja na kanalu Bistroe, a tok Dunava nije zabeležio značajnije promene u poređenju sa statističkim podacima objavljenim poslednjih godina, kaže ministar životne sredine Tančos Barna nakon prvih merenja koje su sprovele rumunske vlasti na rukavcu Čilia i na deonicama u rumunskim teritorijalnim vodama Dunava. Rumunski zvaničnik je rekao da se sada čeka da ukrajinske vlasti daju pismenu saglasnost kako bi tri broda Ministarstva saobraćaja mogla da završe merenja dubine u celom delu rukavca Čilija, i daju svoj konačni izveštaj. Vlasti Ukrajine i Rumunije dogovorile su se da provere dubinu kanala na Dunavu nakon informacija da Ukrajina jaružuje kanal Bistroe. Ukrajinsko ministarstvo za infrastrukturu saopštilo je da je, nakon takozvanog čišćenja kanala, njegova dubina porasla sa 3,9 na 6,5 metara, odnosno skoro udvostručena. Kijev je, međutim, negirao da bi produbljivanjem kanala prekršio bilo kakav dogovor. Bukurešt želi da osigura da radovi koje preduzimaju Ukrajinci ne utiču na ekosistem u delti Dunava, jedinstvenom području u Evropi, uključenom u svetsku baštinu Uneska.
Međunarodni pozorišni festival u Sibiju danas dobija nagradu Kastelo za kulturu i festivale, na svečanosti organizovanoj u Španiji. Prema rečima predsednika Međunarodnog pozorišnog festivala u Sibijuu Konstantina Kirijaka, ovo priznanje su vremenom dobili i karneval u Veneciji, Oktoberfest u Minhenu ili Festival svetla u Lionu. Ove godine Međunarodni pozorišni festival u Sibiuu (centralna Rumunija), u svom 30. izdanju, održaće se od 23. juna do 2. jula.
U prostorijama Tehničke Srednje Škole Edmond Nikolau u Bukureštu danas je svečano otvoren centar za ukrajinske izbeglice. Centar su realizovali Gradska kuća Sektora 2 u partnerstvu sa UNICEF-om i organizacijom Habitat for Humaniti i ima površinu od 2.000 kvadratnih metara, tri sprata i kapacitet za 100 ljudi. Gradonačelnik Sektora 2 je izjavio da izbeglice sada imaju novi prostor za druženje, mesto gde deca mogu da rade domaće zadatke, a takodje mogu i da pripremaju hranu.
Od danas do sutra ujutru je na snazi žuti meteo alarm zbog jake kiše u osam okruga na zapadu Južnih Karpata. Hidrolozi su danas izdali narandžasto upozorenje na poplave, koje važi do subote u ponoć, na rekama u četiri okruga, odnosno žuti meteo alar zbog opasnosti od poplava, koje ističe u nedelju popodne. Ciljane oblasti su na zapadu, severu, centru i jugu.
Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena daće
Republici Moldaviji 300 miliona dolara u vidu pomoći energetskom sektoru i
podeliće sa ovom zemljom informacije koje Rusija pokušava da destabilizuje,
saopštila je u petak Bela kuća. Portparol za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi
rekao je medijima da, iako nema neposredne pretnje po Republiku Moldaviju, SAD
veruju da Rusija nastoji da oslabi ovu malu zemlju, da organizuje pobunu i
uspostavi vladu koja je vise orijentisana proruski. On je takođe izjavio da
Vašington ima poverenje u demokratske i ekonomske institucije u Kišinjevu i u njihovu sposobnost da odgovore na ove
pretnje. Nastavićemo da im pružamo značajnu podršku, rekao je Kirbi.
Antivladini protesti i protesti protiv predsednice Maje Sandu, koje je posebno
organizovala proruska partija Sor, povremeno se održavaju u glavnom gradu
Moldavije već nekoliko nedelja.
Francuski predsednik Emanuel Makron prima danas u Parizu britanskog premijera Rišija Sunaka, povodom Francusko-britanskog samita, tradicije prekinute 2018. godine, nakon što je Velika Britanija napustila Evropsku uniju. Kako javlja dopisnik Radio Rumunije u Francuskoj, dvojica zvaničnika žele da pošalju signal o ponovnoj izgradnji odnosa poverenja, posle višegodišnjih tenzija. Glavne teme razgovora su upravljanje ilegalnom migracijom, razvoj nuklearnog sektora, pitanja odbrane i bezbednosti i, na kraju, ali ne i najmanje važno, pomoć Ukrajini. Predsednik Emanuel Makron želi da ojača odbrambeno partnerstvo sa Ujedinjenim Kraljevstvom, potpisano 2010. godine, ali je nakon Bregzita ostalo bez konkretnih rezultata. Sa svoje strane, premijer Riši Sunak je pre svega zainteresovan za fenomen migracije. On smatra da je neophodna saradnja sa Francuzima kako bi se sprečili prelazi i gubitak ljudskih života u Lamanšu, s obzirom na to da je preko 46.000 migranata prošle godine ilegalno, iz Francuske, stiglo na obalu Engleske, improvizovanim čamcima.
