Vesti 12.04.2022
Uravnotežena, dugoročna konsolidacija odbrambenog i odvraćajućeg položaja NATO-a mora biti ubrzana, izjavio je u utorak u Bukureštu predsednik Rumunije Klaus Johanis posle sastanka sa premijerom belgije Aleksandrom De Kruom.
Newsroom, 12.04.2022, 15:55
Uravnotežena, dugoročna konsolidacija odbrambenog i
odvraćajućeg položaja NATO-a mora biti ubrzana, izjavio je u utorak u
Bukureštu predsednik Rumunije Klaus Johanis posle sastanka sa premijerom belgije
Aleksandrom De Kruom. On je istakao potrebu za ujedinjenom, koherentnom i jačom
odbranom na istočnom krilu kako bismo imali efikasnije odvraćanje, posebno na
Crnom moru. Johanis je istakao da je u Rumuniji prisutan belgijski vojni
kontingent, raspoređen u okviru Snaga za reagovanje NATO-a, i zahvalio
premijeru De Kruu na podršci. Klaus Johanis je napomenuo da su Belgija i
Rumunija bliski partneri u Evropskoj uniji i NATO-u, a rat Vladimira Putina je
ojačao te veze. NATO je prisutan, jak je i to je organizacija na koju možemo da
računamo. Vaša granica je i naša granica i zajedno ćemo je braniti, zaključio
je belgijski premijer.
Ministar finansija Rumunije, Adrijan Kačiu izjavio je
da je paket socijalno-ekonomskih mera Podrška Rumuniji, koji su u ponedeljak
uveče najavili lideri vladajuće koalicije, uglavnom usmeren na ekonomiju,
održavanje radnih mesta, ali i podršci ugroženima osobama. Paket koji su dogovorili Socijalna
Demokratska Partija,Nacionalno Liberalna, Stranka i Demokratski Savez Mađara u Rumuniji
vredi oko 3,5 milijardi evra. Među merama koje se razmatraju su i izdavanje
vaučera od 50 evra na svaka dva meseca za kupovinu osnovne hrane za porodice sa
niskim primanjima i vaučera od 30 evra za onih preko 150.000 učenika koji
primaju socijalne stipendije. Ovaj iznos će se koristiti za hranu, zalihe i
odeću. Predlaže se i minimalna bruto zarada od 3.000 leja u poljoprivredi i
prehrambenoj industriji, kao i novac za investicije.
Nacionalni
institut za statistiku, danas, je objavio podatke koje pokazuju da je u Rumuniji
godišnja stopa inflacije porasla sa 8,53
%u februaru na 10,15 %u martu, s obzirom
na poskupljenje neprehrambenih dobara, hrane i usluga. Potrošačke cene su u martu porasle za 1,9 %u
odnosu na februar. Stopa inflacije na početku godine (mart 2022. u odnosu na
decembar 2021. godine) iznosi 4%. Istovremeno, godišnja stopa inflacije u martu
2022. godine u odnosu na mart 2021. godine iznosi 10,2%. Narodna Banka Rumunije
predviđa inflaciju od 11,2% na kraju drugog kvartala ove godine, 10,2% na kraju
trećeg kvartala ove godine i 9,6% na kraju četvrtog kvartala 2022. godine.
Evropska komesarka za transport, Rumunka Adina Valean,
učestvovala je, u utorak, u Bukureštu, na video konferenciji, sa zvaničnicima
Rumunije, Republike Moldavije i Ukrajine.Ministar saobračaja Rumunije, Sorin
Grindeanu, istakao je da Rumunija sada ima izuzetno važnu ulogu u protoku robe iz
Ukrajine i Republike Moldavije, a implicitno za privredu dve zemlje. On je
istakao da je, od početka ruske invazije na Ukrajinu, rumunska infrastruktura -
lučka, železnička, drumska ili vazdušna, obezbeđivala vitalna transportna
sredstva za tranzit neophodnih dobara i sirovina. Grindeanu je rekao i da
povećanje operativnog kapaciteta rumunske luke Konstanca sa Crnog mora
predstavlja veliku podršku tokovima robe koji dolaze iz Ukrajine, preko
Republike Moldavije.
Granična policija, u je ponedeljak, saopštila,da
ju u Rumuniju ušlo više od 72.000 ljudi, uključujući 8.350 državljana Ukrajine.
Od početka ruske invazije, više od 685.000 ukrajinskih državljana je ušlo u
Rumuniju. Preko 250.000 državljana
Ukrajine dobilo je do sada pomoć od Crvenog krsta Rumunije. Reč je o
humanitarnoj pomoći i informisanju, ali i uslugama za obnavljanje porodičnih
veza. Kampanjom Čovečanstvo nema granica koju sprovodi ova organizacija do
sada je prikupljeno donacija u vrednosti od preko 6.700.000 evra. Humanitarne
aktivnosti će se nastaviti kako za ukrajinske državljane koji su stigli u Rumuniju,
tako i za one koji su ostali u njihovoj zemlji,
rekao je generalni direktor rumunskog Crvenog krsta Joan Silviu Lefter.
Ukrajinski ministar finansija, Sergej Marčenko, pozvao
je na hitnu međunarodnu finansijsku pomoć u vrednosti jedne milijarde dolara da
bi njegova zemlja opstala usled značajnog budžetskog deficita do kojeg je došlo
posle ruske invazije na Ukrajinu, piše Fajnenšel tajms. On je opisao sumornu
sliku ukrajinske ekonomije i procenio ratnu štetu civilnoj i vojnoj
infrastrukturi na oko 270 milijardi dolara. Sledeći period je ključan za
Ukrajinu, kažu zapadni zvaničnici, pošto se ruske snage ponovo opremaljuju i
preraspodele. Predsednik Volodimir Zelenski smatra da Rusija koncentriše
desetine hiljada vojnika za sledeću ofanzivu na istoku Ukrajine. S druge
strane, Bela kuća očekuje još veće zločine u Ukrajini koje su počinile ruske
trupe pod komandom generala Aleksandra Dvornikova, nedavno postavljenog na čelo
ruske vojske. Dobio je nadimak Sirijski kasapin s obzirom da je komandovao
ruskim snagama uključenih u sirijski građanski rat, tokom kojeg su brutalno
bombardovale brojne civilne ciljeve. Sjedinjene Američke Države i Britanija analiziraju
izveštaje prema kojima su ruske snage koristile hemijsko oružje u napadima na
Mariupolj, strateški lučki grad pod opsadom više od mesec dana. Ukrajinski puk
Azov zabarikadiran u Mariupolju kaže da je ruski dron bacio toksičnu
supstancu na vojnike i civile u toj oblasti, rekavši da nekoliko ljudi
tamo pati od respiratornih i neuroloških problema.
