Vesti – 12.09.2023
Otprilike 2 miliona ugroženih domaćinstava u Rumuniji će od ove nedelje dobiti novu seriju finansijske pomoći. To je druga rata, od oko 140 evra, za plaćanje računa za struju, grejanje, gas i bilo koje drugo gorivo koje se može koristiti za grejanje domova. Prva tranša pomoći dodeljena je početkom godine. Ukupno, iznos koji 2023. godine dobija domaćinstvo sa finansijskim problemima je oko 280 evra, novac iz evropskih fondova. S druge strane, od sledećeg meseca, druga rata državne pomoći biće dodeljena penzionerima sa mesečnim primanjima manjim ili jednakim od oko 600 evra. Pored toga, Rumuni iz ugroženih kategorija primaju od države tokom ove godine na socijalne karte, za hranu i topli obrok, 50 evra svaka dva meseca. Prema podacima Ministarstva rada, oko 2,5 miliona ljudi dobija ovu pomoć.
Newsroom, 12.09.2023, 18:15
Otprilike 2 miliona ugroženih domaćinstava u Rumuniji će od ove nedelje dobiti novu seriju finansijske pomoći. To je druga rata, od oko 140 evra, za plaćanje računa za struju, grejanje, gas i bilo koje drugo gorivo koje se može koristiti za grejanje domova. Prva tranša pomoći dodeljena je početkom godine. Ukupno, iznos koji 2023. godine dobija domaćinstvo sa finansijskim problemima je oko 280 evra, novac iz evropskih fondova. S druge strane, od sledećeg meseca, druga rata državne pomoći biće dodeljena penzionerima sa mesečnim primanjima manjim ili jednakim od oko 600 evra. Pored toga, Rumuni iz ugroženih kategorija primaju od države tokom ove godine na socijalne karte, za hranu i topli obrok, 50 evra svaka dva meseca. Prema podacima Ministarstva rada, oko 2,5 miliona ljudi dobija ovu pomoć.
Restriktivne mere u vezi sa uvozom poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine pozitivno su uticale na tržište žitarica u Rumuniji, a odluka Evropske komisije trebalo bi da bude da se ova ograničenja produže najmanje do kraja godine, kako ne bi uticala na konkurentnost poljoprivrednika – preneo je ministar poljoprivrede Florin Barbu tokom sastanka, u utorak, u Bukureštu, sa mađarskim kolegom Ištvanom Nađom. Tema bilateralnog sastanka bila je saradnja dve države u oblasti poljoprivrede, kao i stanje uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine, u kontekstu preventivnih mera koje je donela Evropska komisija i koje su na snazi do 15. septembra 2023. godine. Pored toga, rumunski ministar je ocenio da bi na nivou Evropske komisije bilo prikladno uspostaviti sistem subvencija za tranzit poljoprivrednih dobara iz Ukrajine. Ovo bi, prema rečima Florina Barbua, moglo da predstavlja značajan podsticaj za usmeravanje proizvoda iz Ukrajine na udaljenija tržišta, posebno u zemlje koje su, kako je prvobitno utvrđeno, izložene riziku u vezi sa sigurnošću hrane.
Rast ekstremizma ne treba zanemariti, već se suprotstaviti pokazujući da je Evropska unija važna, rekla je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola u utorak u Strazburu. Prema rečima zvaničnice, odluka poput blokiranja pristupanja Rumunije i Bugarske Šengenskom prostoru, dve zemlje u vezi za koje je Evropska komisija uspostavila pre 12 godina, a Evropski parlament se složio, da nema pravnih, političkih ili drugih prepreka na putu ulaska u evropsku zonu slobodnog kretanja, mogla bi da dovede do povećanja broja onih koji žele da unište Evropu“. Roberta Mecola je takođe zagovarala da Evropska unija bude spremna za ponovno pokretanje i reformu“. Radi se o razumevanju političke neophodnosti, da se shvati da je Evropa jača i bezbednija i politički i ekonomski, ako je veća“, dodala je predsednica Evropskog zakonodavstva. Izjave Roberte Mecole dolaze devet meseci nakon što je austrijska vlada glasala protiv pristupanja Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru.
Deficit trgovinskog bilansa Rumunije za prvih sedam meseci 2023. godine iznosio je 15,6 milijardi evra, 17% manje nego u istom periodu prošle godine. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, tokom ovog perioda, izvoz Rumunije iznosio je 55 milijardi evra, što je 4,6% više nego u istom periodu prethodne godine. Istovremeno, između 1. januara i 31. jula 2023. godine Rumunija je uvezla robe u vrednosti od 70 milijardi evra, što je za 1,1% manje u poređenju sa istim periodom 2022. godine.
Zamenik generalnog sekretara NATO-a, Rumun Mirča Đoana, izjavio je da nema naznaka o nameri Ruske Federacije da napadne državu članicu Alijanse, ali da je zabrinutost rumunskih državljana koji žive u blizini granice na Dunavu sa Ukrajinom razumljiva. Moja poruka, kao Rumuna, jeste da pokušamo da imamo poverenja u činjenicu da je Severnoatlantska alijansa preuzela sve mere da obezbedi zaštitu čitavog savezničkog prostora, uključujući i Rumuniju, rekao je Đoana. On je pozdravio odluku Sjedinjenih Američkih Država da doda vazdušnu policiju u oblast Crnog mora. S druge strane, zajednička vojna vežba održava se do petka u Crnom moru i delti Dunava. U multinacionalnoj vežbi Sea Breeze, koju su Sjedinjene Američke Države po prvi put organizovale u Rumuniji, učestvuje 227 vojnika, od kojih 164 Rumuna i 63 stranca. Vežbe doprinose povećanju stabilnosti u crnomorskom regionu i obezbeđivanju slobode plovidbe, kao rezultat agresije Ruske Federacije na Ukrajinu.
U Maroku, broj žrtava razornog zemljotresa u regionu koji se nalazi jugozapadno od grada Marakeša prešao je prag od 2.900 mrtvih, uz 5.530 povređenih, navodi Rojters. Marokanski spasioci, uz podršku stranih timova, udvostručili su napore da pronađu moguće preživele i pruže pomoć stotinama beskućnika. Mnogi stanovnici planine Atlas žale se da još nisu dobili pomoć, nekoliko dana nakon zemljotresa jačine 7 stepeni Rihterove skale, najjačeg koji je pogodio tu severnoafričku zemlju u poslednjih više od sto godina. Maroko je saopštio da je prihvatio ponude četiri zemlje za slanje timova za potragu i spasavanje: Španije, Velike Britanije, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
U ponedeljak je u Bukureštu otvoreno 13. izdanje Međunarodnog festivala poezije. Za nedelju dana, događaj, koji stručnjaci cene kao jedan od najpoznatijih u Evropi, okuplja preko 170 pesnika iz 27 zemalja sa četiri kontinenta. Program obuhvata susrete sa pesnicima, prevodiocima i urednicima, javna čitanja, debate, okrugle stolove, kolokvijume, pesničke maratone ili performanse, ali i pozorišne predstave, filmske projekcije i koncerte, izložbe i događaje posvećene profesionalcima. U okviru Međunarodnog festivala poezije organizuje se i poznat i popularan projekat – Nacionalni sajam knjiga pesama, koji u prvi plan stavlja najnovije i najznačajnije tomove poezije.
Vladimir Jurovski, jedan od najpoznatijih i najcenjenijih dirigenata na svetu, vraća se u Bukurešt sa orkestrom Bavarske državne opere kako bi u sredu i četvrtak održao dva koncerta u okviru Međunarodnog festivala Đorđe Enesku. Vladimir Jurovski se aktivno bavi promocijom i podrškom muzičkog nasleđa najvećeg rumunskog kompozitora Đorđa Eneskua od 2005. godine, kada je sa Londonskom filharmonijom prvi put došao na festival Enesku. Od 2017. do 2021. godine bio je umetnički direktor Festivala, kao entuzijastični promoter Eneskuove muzike u međunarodnom prostoru. Podsećamo da je ove godine, na 26. Festivalu Đorđe Enesku“, preko 3.500 umetnika pozvano na scene u Bukureštu, tokom 90 koncerata koji se održavaju tokom 29 dana (27. avgust – 24. septembar).
Rumunska teniserka Simona
Halep dobila je u utorak četvorogodišnju suspenziju u slučaju dopinga od
nezavisnog tribunala (ITIA) koji je sudio u njenom slučaju. Odluka nije
konačna, ona može da se žali Sportskom apelacionom sudu (TAS) u Lozani. Bivša
svetska liderka, Rumunka je poslednji meč odigrala pre godinu dana, na WTA
kolu. Kasnije je privremeno suspendovana zbog dopinga. ITIA je više puta
odlagala presudu u njegovom slučaju. Igračica je u julu bila na saslušanju u
Londonu. Prema ITIA, 31-godišnja dvostruka grend slem šampionka proglašena je
krivpom za dva odvojena prekršaja. Prvi je bio u vezi sa zabranjenom supstancom
rokadustat na US Openu 29. avgusta 2022. godine. Drugi se odnosi na upotrebu
zabranjene supstance ili metode tokom prošle godine, na osnovu prikupljanja 51
uzorka krvi koje je igračica dala preko antidoping programa .
