Home
Vesti
Vesti 16.11.2021

Vesti 16.11.2021

Newsroom, 16.11.2021, 18:31

U Rumuniji, epidemija
korona virusa nastavlja opadajući trend. Vlasti su u utorak saopštile da je u
poslednja 24 sata registrovano 4.128 novih slučajeva zaraženih korona virusom, na osnovu preko
55.000 urađenih testova, što znači pozitivnu stopu od 7,41%. Prijavljeno je i
397 smrtnih slučajeva, od kojih 54 su od
ranije. U bolnicama je bilo nešto više od 14.000 pacijenata, od kojih je 1681
na intenzivnoj nezi. U Bukureštu se incidencija smanjuje u odnosu na prethodne
dane i pala je, u utorak, na 5,34 na hiljadu stanovnika. S druge strane,
neinvazivni testovi na Kovid-19 zasnovani na pljuvački trebalo bi da stignu u
škole u narednih nekoliko dana kako bi počeli sa testiranjem učenika i
nastavnika. Vr[ilac dunosti ministra
obrazovanja Sorin Kampeanu saopštio je da su potpisani okvirni sporazumi
za tri testove koji će biti dostavljeni u tri navrata. Trenutno skoro tri
četvrtine škola, srednjih škola i vrtića u zemlji pohađa nastavu sa fizičkim
prisustvom, s obzirom da je najmanje 60 odsto osoblja vakcinisano protiv
KOVID-a, a ostali su ostali onlajn. Što se tiče vakcinacije, stopa je u stalnom
opadanju poslednjih dana od vrhunca 27. oktobra, kada je više od 110.000 ljudi
vakcinisano prvom dozom ili jedinstvenom dozom vakcine. Do danas je skoro 7
miliona ljudi vakcinisano po punoj šemi.

Prema preliminarnim
podacima koje je u utorak objavio Evropski statistički zavod. Rumunija,
Mađarska i Litvanija su zemlje EU sa najvećim godišnjim ekonomskim rastom u
trećem kvartalu 2021. godine, u poređenju sa istim periodom 2020. godine,
Prema podacima Evrostata, bruto domaći proizvod u EU je u trećem kvartalu
2021. porastao za 3,9 odsto, a zemlje članice sa najvećim rastom u pomenutom
periodu su Rumunija (8 %), Mađarska (6,1%) i Litvanija (6 %). Međutim, prema
podacima koje je u utorak objavio Nacionalni institut za statistiku (INS), u
trećem kvartalu ove godine rast rumunske privrede usporio je na 0,3% u odnosu
na prethodni kvartal, ispod očekivanja analitičara. U poređenju sa istim
kvartalom 2020. godine, BDP je porastao za 8%. U prvih devet meseci ove godine
bruto domaći proizvod je povećan za 7,1% u odnosu na isti period prethodne
godine. Prema mišljenju analitičara, u jesen i zimu ove godine, rast privrede
će se usporiti, a inflacija bi u kontekstu aktuelne političke krize mogla da
poraste na 8%.

Pravno i finansijsko
obrazovanje su postale obavezne discipline u osnovnom i srednjem obrazovanju u
Rumuniji. Predsednik Klaus Johanis je u utorak promulgirao normativni akt o izmenama i dopunama Zakona o
obrazovanju, kojim se predviđa kompletiranje nacionalnog nastavnog plana i
programa za ove oblasti. U dokumentu se takođe navodi da su nadležnosti centara
za stalno učenje u zajednici na lokalnom nivou dopunjene programima
finansijskog i pravnog obrazovanja. Za sada, to bi mogli biti samo izborni
predmeti, jer obavezne predmete utvrđuje Ministarstvo prosvete kroz nastavni
plan i program.

Na plenarnoj sednici
rumunskog parlamenta izabrano je u
ponedeljak novo rukovodstvo Rumunske radiodifuzije. Upravni odbor ima sledeći
sastav: Ruksandra Ileana Sararu, Radu-Bogdan Herjeu i Razvan-Joan Dinka,
predlog PSD-a; Radu Aleksandru Feldman i Aleksandra Bogdan, predlog PNL; Liviu
Catalin Popescu, predlog USR; Sorin Faur, predlog AUR; Bodoczi Annamaria
predlog UDMR; Milan Miroslav Manjura predlog Grupe nacionalnih manjina; Dragoš
Gabriel Patlađeanu, predlog predsednika Rumunije; Maria Cogina, predlog Vlade;
Oana Adina Rusu i Marius Dorian Tanase predlog zaposlenih. Uz podršku PSD-a,
predsednik generalnog direktora Rumunske radiodifuzne kompanije je Razvan-Joan
Dinka, bivši direktor Opere, koji je prvostepeno osuđen za zloupotrebu službenog
položaja i lažne izjave, ali koji je kasnije oslobođen. Istovremeno je izabrano
rukovodstvo Rumunske televizijske kuće. Novi predsednik i generalni direktor
javne televizije je uz podršku PNL-a, Dan Kristijan Turturika. Članovi
upravnog odbora i direktor imenuju se na
period od 4 godine i polažu zakletvu u Parlamentu.

Šef diplomatije u
Bukureštu Bogdan Auresku učestvovao je na ministarskom sastanku Istočnog
partnerstva u Briselu, gde su se ministri spoljnih poslova EU dogovorili da
prošire kriterijume za uvođenje sankcija režimu iz Minska. Nove sankcije su
bile usmerene na one koji su umešani u korišćenje migranata kao političko
oružje. Unija optužuje Belorusiju da namerno stvara migrantsku krizu na granici
sa Poljskom i baltičkim državama kako bi izvršila pritisak na blok, posle
prethodnih evropskih sankcija zbog gušenja beloruske opozicije. Ministar
Auresku je u Briselu predstavio viziju Rumunije o strateškim prioritetima Partnerstva
post 2020. i pozvao na jačanje bezbednosne dimenzije u istočnom susedstvu, ali
i na veće učešće Unije u rešavanju zamrznutih ili produženih sukoba u istočnom
susedstvu. Evropski ministri spoljnih poslova radili su i na pripremi samita na
visokom nivou za Istočno partnerstvo, od kojeg Rumunija želi da dobije
konkretnu, vizionarsku i prilagođenu zajedničku deklaraciju za budućnost,
rekao je Bogdan Auresku.