Vesti 20.02.2018.
Viorika Dančila učini u utorak i sredu prvu posetu Briselu u svojstvu premijerke Rumunije.
Bogdan Matei, 20.02.2018, 19:00
Viorika Dančila, koja učini u utorak i sredu prvu posetu Briselu u svojstvu premijerke Rumunije, je posle susreta sa predsednikom Evropskog parlamenta Antoniom Tajanim izjavila da su se razgovori odnosili na predsedništvo Saveta Evropske unije, koje će Bukurešt preuzeti 1. januara 2019. godine. Ona je izrazila uverenje da će korektna i transparentna saradnja izmedju vlade u Bukureštu i predsednika Evropskog parlamenta doneti «više vrednosti» kada će Rumunija predsedavati Savetom. Sa svoje strane, Tajani je ponovio apel rumunskoj vladi da nastavi borbu protiv korupcije i za učvršćenje pravne države. Danas, takodje, Viorika Dančila je imala razgovore sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom i evropskom komesarkom za regionalne politike Korinom Krecu. U sredu, rumunska premijerka ima predvidjene razgovore sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klod Junkerom.
Za naciju koja teži dostojanstvenoj budućnosti, zakon i nezavisnost onih koji su u službi pravde nisu dogovorljivi, izjavio je danas predsednik Rumunije Klaus Johanis. Na susretu sa apsolventima Nacionalnog instituta pravobranilaca, predsednik je ocenio da su se ovi opredelili za ovu profesiju «u trenutku u kojem u pravosudje sumnjaju upravo osobe koje treba da odgovore pred zakonom». On je dao ove izjave u kontekstu u kojem Nacionalnu Antikorupcijsku direkciju (DNA) optužuju političari koji su krivično gonjeni zbog korupcije. U četvrtak, ministar pravosudja Tudorel Toader će predstaviti izveštaj o aktivnostima Generalnog Tužilaštva, Antikorupcijske direkcije i Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT).
U Visokom Kasacionom sudu u Bukureštu danas je počeo sudjenje osumničenim za Rudarijadu iz 13.-15. juna 1990. godine, uključujući i bivšeg levičarskog predsednika Jona Ilijeskua i bivšeg premijera Petrea Romana koji se terete za zločine protiv čovečnosti. Tužioci tvrde da su tadašnje državne vlasti planirale nasiljni napad na mirne demonstrante okupljene na bukureštanskom Trgu Univerziteta. Ilegalno su, medju hiljadama rudara i radnika iz više zone zemlje, u tadašnjim akcijama učestvovale i državne snage. Četiri osobe su poginule i skoro 1.400 je povredjeno u Rudarijadi 1990. godine.
Rumunski ministar odbrane Mihaj Fifor je izjavio da će država učestvovati u proširenju vojne baze u mestu Mihail Kogalničanu, na jugo-zapadu Rumunije, i da je u tom smislu već vodio razgovore sa američkim partnerima. On je dodao da želi stalno prisustvo američkih vojnika u ovoj bazi. Zadnjih godina su hiljade rumunskih i američkih vojnika učestvovale u zajedničkim vežbama u Mihail Kogalničanu, a u nekim od njih učestovali su i vojnici drugih zemalja članica NATO. Ovde, takodje, su prošle godine izvršene misije vazdušne policije sa britanskim, kanadskim i rumunskim letelicama. Sa druge strane, Senat Rumunije usvojio je u ponedeljak nacrt zakona o opremanju vojske sistemima višenamenskih raketnih sistema HIMARS. Prema pomenutom dokumentu, Rumunija će kupiti tri sistema sa po 18 raketnih bacača, u ukupnom iznosu od 1,5 milijardi evra. Nacrt treba da bude odobren u Poslaničkom domu, koji, u ovom slučaju, je dom odlućivanja.
Razvoj ekonomske komponente rumunsko-američkog strateškog partnerstva je bila glavna tema današnjih razgovora sa američkim ambasadorom u Bukureštu Hansom Klemom, izjavio je predsednik Poslaničkog doma Liviju Dragnea. On je okvalifikovao partnerstvo kao vitalno za Rumuniju i pozdravio razvoj njegove vojne dimenzije, ali je izrazio žaljenje zbog činjenice da Bukurešt nije imao veću ekonomsku korist. Dragnea je dodao da druga tema razgovora je bila rumunsko-američka saradnja u okviru NATO. U razgovorima sa Hansom Kleomom učestvovala je i rumunska vicepremijerka za primenu strateških partnerstava, Ana Birčal.
Rumunski Poslanički dom izjasniće se u sredu u vezi sa zahtevom glavne formacije opozicije, Nacionalne liberalne partije (PNL), za traženje političke odgovornosti ministarke rada Lije Olguce Vasilesku. Za vreme debata, u ponedeljak, potpisnici zahteva su tražili ostavku ministarke zbog smanjenja plata više od dva miliona Rumuna usled primene transfera plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje sa poslodavca na zaposlene, početkom ove godine. Istovremeno, liberali optužuju vladinu koaliciju Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) da je poremetila poreski sistem i izazvala duboke razlike izmedju zaposlenih u javnim i privatnim kompanijama. Ministarka rada je izjavila da Inspektorati rada imaju obavezu da verifikuju korektnu primenu zakona kada je reč o bruto platama, kako zaposlenima ne bi bile ove smanjene posle transfera doprinosa za socijalno osiguranje na njih.
