Vesti 21.01.2023
Rumunsko odeljenje za imigraciju registrovalo je u petak 40 zahteva za azil. Većinu njih, 24, podneli su građani Bangladeša. Generalni inspektorat za imigraciju izdao je 394 dozvole za korisnike privremene zaštite, od kojih su 388 izdate za državljane Ukrajine. Prošle godine je 4398 ukrajinskih državljana zatražilo azil u Rumuniji i oni imaju sva prava predviđena nacionalnim zakonodavstvom. Ukupan broj Ukrajinaca koji su ušli u Rumuniju od početka invazije je oko 3,5 miliona. Skoro 29% smeštajnih kapaciteta Generalnog inspektorata za migraciju je popunjeno.
Newsroom, 21.01.2023, 17:44
Rumunsko odeljenje za imigraciju registrovalo je u petak 40 zahteva za azil. Većinu njih, 24, podneli su građani Bangladeša. Generalni inspektorat za imigraciju izdao je 394 dozvole za korisnike privremene zaštite, od kojih su 388 izdate za državljane Ukrajine. Prošle godine je 4398 ukrajinskih državljana zatražilo azil u Rumuniji i oni imaju sva prava predviđena nacionalnim zakonodavstvom. Ukupan broj Ukrajinaca koji su ušli u Rumuniju od početka invazije je oko 3,5 miliona. Skoro 29% smeštajnih kapaciteta Generalnog inspektorata za migraciju je popunjeno.
Evropska komisija odobrila je šemu pomoći
od 44 miliona evra za podršku stočarima u Rumuniji. Vlada u Bukureštu
predložila je evropskoj izvršnoj vlasti ovu šemu pomoći rumunskim
poljoprivrednicima, u kontekstu rata koji je Rusija vodila protiv Ukrajine.
Pomoć će biti data u obliku direktnih grantova. Cilj šeme je da se
kvalifikovanim korisnicima nadoknadi deo dodatnih troškova izazvanih
povećanjem cena goriva, energije i stočne hrane i da im se pomogne u
prevazilaženju finansijskih poteškoća u vezi sa trenutnom geopolitičkom
krizom. Pomoć iznosi do 250.000 evra po korisniku i biće dodeljena najkasnije
do 31. decembra 2023. godine.
Dan Ujedinjenja rumunskih kneževina, 24 januar, obeležiće predstavništva Rumunskog kulturnog instituta u Kišinjevu, Rimu, Varšavi, Veneciji, Istanbulu i Beču. Rumunski institut za kulturu u Kišinjevu organizuje naučnu manifestaciju posvećenu 164 godine od ujedinjenja rumunskih kneževina – Moldavije i Vlaške. Rumunski institut za kulturu i humanistička istraživanja u Veneciji organizuje konferenciju za širu javnost, koja ima za cilj da istakne srdačne rumunsko-italijanske odnose tokom vladavine Aleksandra Joana Kuze (1859-1866) i simetričnu sudbinu dva naroda u procesu usavršavanja nacionalnog jedinstva. Academia di Romania u Rimu takođe proslavlja Dan Ujedinjenja rumunskih knezevina projekcijom filma o portretu rumunskog vladara Aleksandra Joana Kuze koji je uradio slikar i fotograf Karol Pop Szatmari. Rumunski kulturni institut u Varšavi prikazaće na you tube kanalu film Radua Gaine Unija rumunskih kneževina 1859“. Rumunski instituti za kulturu u Istanbulu i Beču takođe prikazuju filmove o ujedinjenju i ličnost vladara Aleksandra Joana Kuze.
Rumunija predstavlja svoju turisticku ponudu na Međunarodnom sajmu turizma u Madridu, koji traje do nedelje. Stand Rumunije organizuje Ministarstvo preduzetništva i turizma, uz učešće relevantnih udruženja, a promoviše kulturne krugove, seoski turizam i citi break pakete. Između ostalog rumunski program obuhvata susrete sa relevantnim akterima iz javnog i privatnog turističkog sektora sa ciljem predstavljanja turističkih potencijala Rumunije u Španiji. . Istovremeno, sajam je i dobra prilika za promociju grada Temišvara kao Evropske prestonice kulture 2023. godine.
Rumunski pozorišni kritičar Đorđe Banu preminuo je u 79. godini, saopštio je u subotu Konstantin Kirijak direktor Narodnog pozorišta Radu Stanka u Sibiuu.Proslavljeni pozorišni stručnjak od 1973. godineje ziveo u Parizu, gde je tri puta bio laureat za najbolju pozorišnu knjigu u Francuskoj: Bertolt Brecht ou le petit contre le grand (1981), Le theatre, sorties de secours (1989), Le rouge et l’or (1989) Tri puta je izabran za predsednika Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara (1994-2001) Bio je profesor na Univerzitet Sorbona u Parizu i na Univerzitetu Luven la Nev (Belgija) Za svoj rad dobio je brojne nagrade: Les Palmes Academikues i L’Ordre des Arts et des Lettres, L’Ordre du Merite National (Francuska), San Paolo Nagrada grada i Nagrada grada Bolonje.
Žuti meteo-alarm za padavine i mećavu na snazi je od subote uveče do nedelje uveče u planinskom i podplaninskom području Južnih Karpata. Na ovim prostorima očekuju se količine padavina i do 40 litara po kvadratnom metru. Na nadmorskoj visi iznad 1.500 metara očekuje se kiša i sneg. U ostatku Rumunije, u naredna 24 sata ,očekuju se više temperature od uobičajenih za ovo doba godine. U centru,severu i istoku Rumunije biće oblačno vreme uz povremenu kišu, a moguća je i poledica u pojedinim delovima. Maksimalne temperature iznosiće izmedju 6. i 15. stepeni.
Skoro 4,5 miliona Slovaka odlučiće danas na referendumu o ustavnom amandmanu koji uvodi mogućnost organizovanja vanrednih izbora, kao što se dešava u drugim zemljama Evropske unije. Slovački ustav trenutno predviđa da se parlament, koji se bira na četvorogodišnji mandat, ne može raspustiti pre isteka tog mandata, čak i ako izvršna vlast više ne može da funkcioniše i ne može se formirati većina za novu koaliciju. Levičarska opozicija nametnula je referendum nakon što je oko 400.000 birača potpisalo peticiju za ovu promenu. Trenutno u Bratislavi vlada tripartitna populističko-konzervativna koalicija, ali više nema parlamentarnu većinu. Naredni mandatni izbori zakazani su tek 2024. godine
Rumunska teniserka Gabrijela Ruse i njena ukrajinska partnerka Marta Kostjuk plasirale su se u osminu finala ženskog dubla na Australijan openu posle pobede 3-6, 7-6, 6-0 protiv Nikol Martinez iz SAD i Elen Perez iz Australije. Sledeći protivnik, sa kojim će igrati Ruse i Kostjuk, je pobednik meca izmedju češkog para Mirijam Kolodjezova i Marketa Vondrousova protiv Beatriz Hadad Maje iz Brazila i Šuai Žanga iz Kine. Takođe u osmini finala, rumunsko-švajcarski par, koji čine Monika Nikulesku i Viktorija Golubić, igraće ili protiv četvrtog nosioca Storm Hunter iz Australije i Elise Mertens iz Belgije ili Timea Baboš iz Mađarske i Kristina Mladenović Francuske.
