Vesti – 22.11.2023
Borbeni avioni Eurofighter iz Nemačke stigli su u sredu u Rumuniju, u vojnu bazu Mihail Kogalničanu (jugoistok), kako bi pružili podršku nadzoru vazdušnog prostora, u okviru pojačane misije vazduhoplovne policije (Air Policing South), kaže se u izjavi nemačke ambasade u Bukureštu. Proteklih nedelja sprovedene su opsežne pripremne mere za raspoređivanje nemačkog kontingenta, koji čini ukupno 150 vojnika. Od 27. novembra, četiri borbena aviona Eurofighter biće operativna i ojačaće protivvazdušnu odbranu na jugoistočnom krilu NATO-a.
Evropska komisija je saopštila da je potvrdila izmene koje je Rumunija unela u Nacionalni plan oporavka i otpornosti. Između ostalog, biće više sredstava za reforme i projekte u energetici i digitalizaciji. Slična odluka najavljena je i za Hrvatsku, Finsku, Grčku i Poljsku. Nove oblike Nacionalnog plana za oporavak i otpornost moraju odobriti evropski ministri finansija, nakon čega će Evropski savj+et doneti odluku o implementaciji.
Newsroom, 22.11.2023, 18:35
Borbeni avioni Eurofighter iz Nemačke stigli su u sredu u Rumuniju, u vojnu bazu Mihail Kogalničanu (jugoistok), kako bi pružili podršku nadzoru vazdušnog prostora, u okviru pojačane misije vazduhoplovne policije (Air Policing South), kaže se u izjavi nemačke ambasade u Bukureštu. Proteklih nedelja sprovedene su opsežne pripremne mere za raspoređivanje nemačkog kontingenta, koji čini ukupno 150 vojnika. Od 27. novembra, četiri borbena aviona Eurofighter biće operativna i ojačaće protivvazdušnu odbranu na jugoistočnom krilu NATO-a.
Evropska komisija je saopštila da je potvrdila izmene koje je Rumunija unela u Nacionalni plan oporavka i otpornosti. Između ostalog, biće više sredstava za reforme i projekte u energetici i digitalizaciji. Slična odluka najavljena je i za Hrvatsku, Finsku, Grčku i Poljsku. Nove oblike Nacionalnog plana za oporavak i otpornost moraju odobriti evropski ministri finansija, nakon čega će Evropski savj+et doneti odluku o implementaciji.
Predsednik Rumunije Klaus
Johanis posetio je u sredu ostrvo Goree u Senegalu, UNESCO baštinu i nekadašnju
ispostavu trgovine robljem. Ovom prilikom imao je sastanak sa lokalnim
zvaničnicima i posetio Maison des Esclaves. Takođe u sredu, šef rumunske
države je, gostujući u Dakaru, najavio da će Rumunija podržati napore
Senegalskog udruženja za zaštitu dece sa mentalnim nedostacima da im ponudi
bolji život. Senegal je zemlja u kojoj Klaus Johanis završava svoju turneju po
Africi. U četvrtak će ga primiti njegov kolega iz ove zemlje Meki Sal. Takođe,
Klaus Johanis će učestvovati na inauguraciji Doma Ujedinjenih nacija u
Senegalu, na otvaranju izložbe tradicionalnih maski i sastaće se sa stručnjacima
iz Senegala koji su studirali na fakultetima u Rumuniji. Prethodne etape
desetodnevne turneje rumunskog predsedničkog para bile su Kenija, Tanzanija i
Zelenortska ostrva.
Fudbalska reprezentacija Rumunije pobedila je u Grupi I kvalifikacija za EURO 2024, pošto je u utorak u Bukureštu savladala reprezentaciju Švajcarske rezultatom 1:0. Ekipa Rumunije je pobedila golom Denisa Alibeka u 50. minutu i završila grupu neporažena. Kao rezultat ovog uspeha, Rumunija će biti u drugom kupu na žrebu grupa završnog turnira u Nemačkoj 2. decembra. Rumunskim fudbalerima je to šesti put da se plasiraju na završni turnir Evropskog prvenstva, nakon 1984, 1996, 2000, 2008. i 2016. godine.
U Bukureštu je danas otvoren Međunarodni sajam knjiga Gaudeamus Radija Rumunije, jedan od najiščekivanijih kulturnih događaja jeseni, koji se organizuje po 30. put. Do nedelje će se na sajmu održati više od 500 izdavačkih događaja i promocija knjiga. Najdugovječniji sajam knjiga u zemlji ove godine okuplja skoro 200 učesnika, uglavnom izdavačkih kuća, ali i obrazovnih, kulturnih ili medijskih institucija.
Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku učestvovala je u utorak na sastanku G7+ na temu podrške energetskoj infrastrukturi Ukrajine, u formatu ministara spoljnih poslova, na poziv državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država, Entonija Blinkena, u kom kontekstu je istakao značaj stalne međunarodne podrške Kijevu. Prema MAE, Odobesku je istakla ulogu Sjedinjenih Američkih Država u mobilisanju partnerskih država u nastojanjima da podrže energetski sektor Ukrajine. Šefica rumunske diplomatije je pomenula i višedimenzionalnu pomoć koju je Rumunija ponudila susednoj državi, sa akcentom na hitnu podršku u oblasti energetike. Sastanak je održan u formatu video konferencije, uz učešće ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebe. Format G7+ posvećen energetskoj infrastrukturi Ukrajine pokrenut je prošlog novembra u Bukureštu. Zvaničnici iz Sjedinjenih Američkih Država, Japana, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije, Češke, Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije, Slovačke, Bugarske, Švedske i Norveške učestvovali su na četvrtom izdanju u ovom organizovanom formatu u utorak zajedno sa predstavnicima Evropske unije, Evropske energetske zajednice, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj.
Budžet EU za sledeću
godinu usvojio je u sredu, gotovo jednoglasno, Evropski parlament, okupljen na
plenarnoj sednici u Strazburu. Glavni pregovarač o budžetu bio je rumunski
poslanik Zigfrid Murešan. U konačnom obliku, predviđeno je dodatnih 807 miliona
evra izdvajanja u oblastima i programima kojima je potrebno više sredstava. U
ovom trenutku budžet ima vrednost od 189 milijardi evra. Glavni pregovarač,
rumunski evroposlanik Zigfrid Murešan, izjavio je da sada ima dovoljno
sredstava za finansiranje tradicionalnih prioriteta Unije, u ovom slučaju
kohezione politike i Zajedničke poljoprivredne politike. Na ovim linijama
finansiranja, Rumunija dobija najveći deo evropskih fondova u bespovratnom
obliku.
