Vesti (24.01.2023)
U Rumuniji je danas obeležen 24. januar, Dan ujedinjenja Moldavije sa Vlaškom pre 164 godine, pod vladarom Aleksandrom Joanom Kuzom. Istorijski, ujedinjenje je prva etapa stvaranja rumunske moderne unitarne države, proces koji je zaokružen 1918. godine. Vojne i religiozne svečanosti organizovali su Ministarstvo narodne odbrane zajedno sa centralnim i lokalnim vlastima u svim garnizonima u kojima su podignuti spomenici Ujedinjenja rumunskih kneževina. U Bukureštu položeno je cveće na spomenik Neznanom junaku. Prisutan na svečanostima u glavnom gradu predsednik države Klaus Johanis je izjavio da uspeh postignut 1859. godine predstavlja lekciju iz odgovornosti za sve ljude koji nastavljaju stvaranje evropske, moderne i demokratske Rumunije. Klaus Johanis je ponovo apelovao na korišćenje svih raspoloživih sredstava za finalizaciju reformi koje su Rumuniji potrebne za iskorenjivanje dugotrajnih nefunkcionalnosti. U gradu Jaši, na severoistoku zemlje, na svečanostima su pored nekoliko hiljada osoba prisustvovali i premijer Nikolaje Čuka i predsednik Poslaničkog doma Marčel Čolaku. U poruci povodom 24. januara premijer Čuka je izjavio da se koreni Evropske unije nalaze u ostvarenom ujedinjenju pre 164 godine, koji je primer težnji Rumuna za jedinstvom koje je otvorilo put emancipaciji i modernizaciji države. Po oceni predsednika rumunske Vlade, odgovornost političke klase i državnih institucija leži u poštovanju ovog čina cele rumunske nacije. U pravoslavnim crkvama u celoj zemlji 164 godine od ujedinjenja rumunskih kneževina obeleženo je religioznim službama i minutom zvonjave crkvenih zvona.
România Internațional, 24.01.2023, 17:54
U Rumuniji je danas obeležen 24. januar, Dan ujedinjenja Moldavije sa Vlaškom pre 164 godine, pod vladarom Aleksandrom Joanom Kuzom. Istorijski, ujedinjenje je prva etapa stvaranja rumunske moderne unitarne države, proces koji je zaokružen 1918. godine. Vojne i religiozne svečanosti organizovali su Ministarstvo narodne odbrane zajedno sa centralnim i lokalnim vlastima u svim garnizonima u kojima su podignuti spomenici Ujedinjenja rumunskih kneževina. U Bukureštu položeno je cveće na spomenik Neznanom junaku. Prisutan na svečanostima u glavnom gradu predsednik države Klaus Johanis je izjavio da uspeh postignut 1859. godine predstavlja lekciju iz odgovornosti za sve ljude koji nastavljaju stvaranje evropske, moderne i demokratske Rumunije. Klaus Johanis je ponovo apelovao na korišćenje svih raspoloživih sredstava za finalizaciju reformi koje su Rumuniji potrebne za iskorenjivanje dugotrajnih nefunkcionalnosti. U gradu Jaši, na severoistoku zemlje, na svečanostima su pored nekoliko hiljada osoba prisustvovali i premijer Nikolaje Čuka i predsednik Poslaničkog doma Marčel Čolaku. U poruci povodom 24. januara premijer Čuka je izjavio da se koreni Evropske unije nalaze u ostvarenom ujedinjenju pre 164 godine, koji je primer težnji Rumuna za jedinstvom koje je otvorilo put emancipaciji i modernizaciji države. Po oceni predsednika rumunske Vlade, odgovornost političke klase i državnih institucija leži u poštovanju ovog čina cele rumunske nacije. U pravoslavnim crkvama u celoj zemlji 164 godine od ujedinjenja rumunskih kneževina obeleženo je religioznim službama i minutom zvonjave crkvenih zvona.
Šef rumunske diplomatije Bogdan
Auresku učestvovao je u utorak na skupu G7 plus, na nivou ministara inostranih
poslova u sistemu videokonferencije. Auresku se zalagao za povećanje pomoći
Ukrajini, naročito u zimskom periodu.
Rumunija će i dalje podržati ovu zemlju u saradnji sa partnerima koji dele iste
vizije i ciljeve. Skupom G7 plus predsedavali su američki drzavni sekretar Entoni
Blinken i ministar inostranih poslova Japana Hajaši Jošimasa. Razgovori su bili
usresredjeni na situaciju kritičke energetske infrastrukture Ukrajine koja je
bila pod snažnim napadima Ruske Federacije i na stepen i perspektive pomoći medjunarodne
zajednice za jačanje otpornosti Ukrajine na socijalnom planu. Prema navodima
Ministarstva inostranih poslova u Bukureštu, šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku je pozitivno
ocenio ovaj format lansiran u Bukureštu u novembru prošle godine na margini skupa
ministara inostranih poslova Severnoatlanskog saveza. Ministar Auresku je
naglasio da česti napadi na civilnu infrastrukturu Ukrajine predstavljaju flagrantno
kršenje medjunarodniog humanitarnog prava sa ciljem da slomi otpor ukrajinskog
društva i da medjunarodna zajednica ne može ovo dovoliti.
Bezbednost, prosperitet, demokratske vrednosti i pravna država su prioriteti Švedske, predsedavajuće Saveta Evropske unije- istakao je u utorak šef švedske diplomatije Tobijas Bilštrom na sednici Komisije za spoljne poslove Evropskog parlamenta. Bilštrom je osudio brutalnu, neizazvanu i neopravdanu agresiju Rusije na Ukrajinu i naglasio da švedsko predsedništvo Evropske unije medju svoje prioritete ima nastavljanje političke, vojne, ekonomske i humanitarne pomoći Kijevu, uprkos pokušajima Moskve da podele evropljane. Sankcijama, po oceni šefa švedske diplomatije, koje su veoma efikasan instrument, Evropska unija može pomoći Ukrajini da pobedi u ratu. Program švedskog predsedništva predvidja održavanje oko 2000 zvaničnih skupova u Briselu i Luksemburgu i oko 150 neformalnih susreta u Švedskoj.
Izložba fotografija novinara Radia Rumunija, Ilija Pinte, i novinara Adjerpresa Kristijana Lupaškua ,,Rat u 24 treptaja” otvorena je danas u ukrajinskom gradu Černjevci. Izložba sadrži 24 slike napravljene za vreme misije dva novinara od početka rata u Ukrajini. Prema navodima našeg kolege Ilije Pinte, priča o Ukrajini nije samo priča o ratu već i o životu i nadi. Izložba je otvorena do 24. februara, kada se navršava godinu dana od ruske invazije na Ukrajinu.
Pet regionalnih i četiri zamenika ministara smenjeno je u Ukrajini, saopštila je u utorak Vlada u Kijevu posle afere sa navodnom korupcijom u ukrajinskoj vojsci. Smenjena su sa dužnosti i dvojica zamenika šefova ukrajinske službe za pomorski i rečni saobraćaj. Prethodno je ostavku najavio zamenik generalnog tužioca Oleksi Simonenko zbog kako se sumnja dočeka Nove godine sa porodicom u Španiji, u vreme kada je na snazi bilo ratno stanje. Korupcijske afere bile su pre ruske invazije skoro svakodnevna pojava-beleži agencija Frans pres. Sadašnji skandal dolazi u vreme kada Kijev od svojih zapadnih saveznika pored vojne pomoći traži i stotine tenkova kako bi izdržao pred napadima Moskve.
Porodično nasilje je pojava sa kojom se skoro svakodnevno suočavaju Rumuni, a posledice su katastrofalne: samo prošle godine ubijeno je 42 žene i 4 dece. Izdato je više od 10 000 naloga za zaštitu i više od 20 000 naloga za privremenu zaštitu-saopštila je ministarka porodice Gabrijela Firea na društvenoj mreži. Firea je precizirala da će resorno ministarstvo i organizacije koje se bore za prava žena nastaviti demarše za sprečavanje i suzbijanje ove opasne pojave.
