Vesti – 24.07.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka and Newsroom, 24.07.2024, 18:14
Rumunija je kredibilan, prisutan i poštovan regionalni, evropski i međunarodni akter, pružalac bezbednosti i stabilnosti, izjavio je rumunski predsednik Klaus Johanis na otvaranju Godišnjeg sastanka rumunske diplomatije, koji se održava u Bukureštu. Predsednik se založio za konsolidaciju uloge i uticaja u Evropskoj uniji i NATO-u i produbljivanje strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama. O partnerstvu sa Sjedinjenim Američkim Državama, Johanis je rekao da je ono suštinski stub rumunske spoljne politike, da je postalo robusnije i steklo više sadržaja. Što se tiče odnosa sa susednom Republikom Moldavijom, predsednik Rumunije je pokazao da to predstavlja strateški prioritet, a bilateralna saradnja je dostigla „najviši nivo u istoriji”. Takođe, naveo je Johanis, Bukurešt je promovisao i konstruktivan odnos sa kijevskom administracijom. Na kraju, ali ne i manje važno, rumunski predsednik je naveo da pristupanje šengenskom prostoru i sa kopnenim granicama, kao i pristupanje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj ostaju prioritetni ciljevi rumunske diplomatije.
Zamenik premijera Luksemburga Gzavje Betel izrazio je u sredu uverenje da je mesto Rumunije u Šengenu i da na granici „kontrole moraju da prestanu”, u zajedničkoj izjavi za štampu koju je dao zajedno sa rumunskim ministrom spoljnih poslova Luminicom Odobesku na marginama godišnjeg sastanka rumunske diplomatije. Gzavije Betel je, s druge strane, napomenuo da je posetio vojnu bazu Cinku (centar), posle slične posete u septembru, kako bi pokazao „podršku i solidarnost” vlade prema luksemburškoj omladini. Ministarka Luminica Odobesku je sa svoje strane izjavila da Rumunija želi sadržajniju saradnju sa Velikim Vojvodstvom Luksemburga, uključujući i u oblasti odbrambene industrije. Ona je zahvalila na prisustvu luksemburških trupa na rumunskoj teritoriji u okviru jačanja odvraćanja i odbrane NATO-a na istočnom krilu i Crnom moru.
Rumunija bi trebalo da završi proces koji je pokrenut o uzimanju u obzir preporuka Venecijanske komisije o zakonima o pravosuđu i da ubrza svoje napore da obezbedi efikasne javne konsultacije pre usvajanja zakona, preporučuje Evropska komisija u godišnjem izveštaju o vladavini prava, objavljenom u sredu. Iako je u ovoj oblasti postignut određeni napredak, izvršna vlast Evropske unije preporučuje Bukureštu da nastavi sa svojim naporima da obezbedi adekvatne ljudske resurse za pravosudni sistem, uzimajući u obzir evropske standarde. Druga preporuka je da se preduzmu mere kako bi se obezbedila efikasna istraga i krivično gonjenje krivičnih dela u pravosudnom sistemu, uključujući dela korupcije. Izvršna vlast Evropske unije, međutim, priznaje da je Rumunija postigla određeni napredak u tom pogledu. Rumunska ministarka pravde Alina Gorgiu navodi da je izveštaj o vladavini prava u Rumuniji najbolji do sada. Glavni zaključak petog izdanja godišnjeg izveštaja Komisije o vladavini prava u zemljama članicama je da su one i Unija u celini mnogo bolje pripremljene da otkriju, spreče i odgovore na nove izazove, što doprinosi otpornosti evropskih demokratija i podržava međusobno poverenje u Evropskoj uniji, kao i nesmetano funkcionisanje jedinstvenog tržišta.
Generalni inspektorat za vanredne situacije poslao je sinoć RO-ALERT poruku za sever okruga Tulča (jugoistok), obaveštavajući stanovništvo o mogućnosti pada nekih predmeta iz vazdušnog prostora na teritoriju u blizini granice sa Ukrajinom. Poruka je objavljena nakon što su strukture odbrane i nadzora granice primetile nekoliko ruskih dronova, uključenih u napade na ukrajinsku infrastrukturu, koji su se približavali rumunskoj granici. Ministarstvo nacionalne odbrane saopštilo je da trenutno timovi nastavljaju potragu za mogućim ostacima dronova koji su pali na državnu teritoriju. Isti izvor je naveo da su dva aviona F-16 rumunskog ratnog vazduhoplovstva doletela u to područje radi praćenja situacije.
Rumunija može postati pravi snabdevač energetske bezbednosti u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi, istakao je predsednik Klaus Johanis u poruci upućenoj u sredu učesnicima 5. ministarskog sastanka Partnerstva za transatlantsku saradnju u oblasti energetike i klimatske promene u Bukureštu. Prema rečima šefa države, „Rumunija ima mnogo vrednih mogućnosti, a energetski sektor ogroman potencijal”. Klaus Johanis je istakao da je Rumunija poslednjih godina pokazala solidarnost nudeći tranzitnu i energetsku podršku Ukrajini i Republici Moldaviji. Istovremeno, on je potvrdio ambiciju Rumunije da razvije sopstveni nuklearni energetski program, povećanjem kapaciteta Černavoda (jugoistok), ali i istraživanjem inovativnih rešenja, kao što je tehnologija malih modularnih reaktora. Klaus Johanis je takođe pomenuo da kroz rumunske projekte prirodnog gasa na moru, region Crnog mora postaje pravi „okrugli sto“ energetske diplomatije, obeležje jedinstva i saradnje, promovišući dugoročnu stabilnost i prosperitet. A energetska tranzicija, kaže šef države, trenutno je ključni faktor za održivu ekonomiju.
Četvoro dece jedne rumunske porodice koju su odveli socijalni radnici u Lidsu, u Engleskoj, vratiće se, privremeno, porodici. Kako je saopštila rumunska uprava za zaštitu prava deteta i usvojenje, njih četvoro će ostati u brizi strica. Odluku je doneo britanski sud i ona je za sada važeća samo tokom saslušanja i istrage koja je u toku. Veliki sukob dogodio se prošlog četvrtka u gradu Lidsu. Nekoliko Rumuna započelo je nasilan protest, u kontekstu u kojem su britanske vlasti odlučile da četvoro dece treba da budu preuzete na staranje države, nakon što se jedno od njih pojavilo u bolnici sa udarcem u glavu.
U Rumuniji će uglavnom biti nestabilno vreme i u većem delu zemlje že zahladniti, čak i znatno u jugoistočnim predelima. U istočnoj polovini zemlje i u planinskom području doći će do obilnog naoblačenja, pljuskova, kratkotrajnog pojačanja vetra i grmljavine. U kratkim vremenskim periodima ili kroz akumulaciju, količine vode će prelaziti 15…25 l/m2 a mestimično čak 40…50 l/m2. Biće izolovanih uslova za grad.
