Vesti 24.12.2016.
Većinski pravoslavni Rumuni i katolici praznuju danas Badnji dan, a sutra Rodjenje Gospoda Isusa Hrista.
Florentin Căpitănescu, 24.12.2016, 18:15
Većinski pravoslavni Rumuni, grkokatolici i katolici praznuju danas Badnji dan, a sutra Rodjenje Gospoda Isusa Hrista, jedan od najvećih praznika hrišćanstva. U Rumuniji su danas deca i mladi išli od kuće do kuće i koledali, podsečajući na andjele i pastire koji su prvi put nagovestili Rodjenje Božijeg sina. Na Badnji dan, takodje, sveštenici su obišli sve kuće i ikonom Rodjenja Isusa Hrista nagovestili dolazak našeg Gospoda. Božić je obeležen služenjem specijalnih službi u crkvama i manastirima, ali i prelepim tradicionalnim običajima. Sa druge strane, rumunske vlasti su preuzele posebne mere bezbednosti povodom zimskih praznika, kada će dnevno, na nacionalnom nivou, biti mobilizovano više od 22 hiljade policajaca, vatrogasaca i žandara. Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da je Granična policija povećala broj radnika na svim prelazima da bi skratila vreme čekanja.
Princeza Margareta, kustoš Rumunske Krune, je u ime Kralja Mihaja i cele Kraljevske porodice, čestitala Božić svim Rumunima u domovini, Republici Moldaviji i celom svetu, i želela im Srećne praznike i puno zdravlja. U božićnoj poruci, Princeza Margareta je rekla da Rumunija konsoliduje slobode i efikasno upotrebljava instrumente razvoja. Ona je naglasila da vrednosti, koje je njen otac, Kralj Mihaj, promovisao ceo život su danas važnije od bilo čega, a to su: dobrota, lojalnost, smisao dužnosti, ljubav prema domovini, kompetentost i mera. Princeza Margareta je još rekla da su dogadjaji zabeleženi u Evropi i širom sveta pokazali da «demokratija prolazi kroz trenutak nestabilnosti i slabosti», a prosperitet ne obezbedjuje automatski ravnotežu i bezbednost država.
Igor Dodon, novi predsednik Republike Moldavije, bivše sovjetske sa većinskim rumunofonskim stanovništvom, sastao se tokom noći u Kišinjevu sa ruskim vicepremijerom Dmitrijem Rogozinom, koji, zbog nepovoljnih meteoroloških uslova, nije mogao prisustvovati ceremoniji inauguracije Dodona. Kako javlja radio Kišinjev, Rogozin je novom moldavskom predsedniku saopštio da 17. januara ima zakazan susret sa liderom u Kremlju, Vladimirom Putinom. Dodon je već najavio da prvu posetu inostranstvu, u svojstvu predsednika Republike Moldavije, uciniće Moskvi, u pokušaju obnavljanja strateškog partnerstva sa Ruskom Federacijom. Igor Dodon je izjavio da na unutrašnjem planu će imati suprotne stavove od proevropskih vlasti i pokušati da raspusti Parlament i organizuje prevremene zakonodavne izbore. Medju prioritetima koje je saopštio Igor Dodon nalazi se i zabranjivanje organizacija koje se zalažu za ujedinjenje Republike Moldavije sa Rumunijom.
Prvi predsednik postkomunističke Rumunije, Jon Ilijesku, je izjavio da nema sebi šta da zameri, nakon što je, zajedno sa drugim bivšim zvaničnicima, optužen za zločin protiv čovećnosti u dosjeuu «Minerijada» iz 13.-15. juna 1990. godine. Prema tužiocima, optuženi su na organizovan i koordinisan način, odlučili o opštem sistemskom napadu na ljude koji su, u centru Bukurešta, demonstrirali protiv levičarske vlasti, ustoličene posle pada komunističke diktature u decembru 1989. godine, kao i na stanovništvo rumunske prestonice. Tužioci tvrde da u pomenutom napadu su učestvovale snage ministarstava unutrašnjih poslova i odbrane i Rumunske obaveštajne službe, kojima se pridružilo više od deset hiljada rudara i drugih radnika iz više zona Rumunije. U kontekstu nasilnih dogadjaja u Bukureštu, koje je vojska već uspela da uguši, tadašnji predsednik Jon Ilijesku, pozivajući se na takozvani pokušaj puča ekstremne desnice, zatražio je od stanovništva da brani demokratske institucije. Nasiljni dolazak rudara iz Doline reke Žiu u Bukurešt, gde su napali sedišta Univerziteta, opozicionih stranaka i uredništava nezavisnih novina, imao je za rezultat smrt četiri osobe i ranjenje više od 1200. 2014. godine, Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku kojom je Rumuniji nametnuo da nastavi istrage u dosijeuu «Minerijade» iz juna 1990.
