Vesti – 25.09.2023
Vlada
u Bukureštu usvojila je Nacrt zakona o fiskalno-budžetskim merama, kojim želi
da poveća prihode i smanji rashode države. Socijaldemokratski premijer Marčel
Čolaku izjavio je da Rumunija više ne može sebi da priušti olakšice i
privilegije od od oko 15 milijardi evra i utaju poreza od 30 milijardi evra
godišnje. Među merama nalazimo da će svi zaposleni plaćati zdravstveno
osiguranje, uključujući i one u građevinarstvu i poljoprivredi, koji su trenutno
oslobođeni. Takođe, oni koji rade u IT-u i imaju plate veće od oko 2000 evra
plaćaće porez, budžetski radnici koji imaju plate veće od oko 1600 evra neto
više neće dobijati vaučere za godišnji odmor ili ishranu. Poseban porez
plaćaće ljudi koji poseduju kuće skuplje od 500.000 evra, ali pod uslovom da
ne plaćaju rate banci. Zakon ne predviđa suštinske promene poreza na dodatu
vrednost, kako je izjavio premijer Marčel Čolaku. Tu su i novi fiskalni propisi
za poslovno okruženje. Zakon koji je usvojila Vlada biće upućen u Skupštinu,
gde će političke grupe imati priliku da podnesu amandmane. Zatim će zakon sa
izmenama ponovo stići u Vladu, gde će se održati nova sednica na kojoj će
biti usvojen konačni oblik. Normativni akt će ponovo biti upućen Parlamentu,
koji će utvrditi datum i vreme kada će premijer Marčel Čolaku preuzeti
odgovornost za ovaj zakon. Ekonomsko-socijalni komitet je nepovoljno ocenio
projekat, pokazujući da su mere smanjenja rashoda neubedljive i da će
negativno uticati na privredu. Iz opozicije, Unija spasite Rumuniju (USR) i
Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) kritikovali su mere i žele da pokrenu
predlog za izglasavanje nepoverenja.
Newsroom, 25.09.2023, 18:08
Vlada
u Bukureštu usvojila je Nacrt zakona o fiskalno-budžetskim merama, kojim želi
da poveća prihode i smanji rashode države. Socijaldemokratski premijer Marčel
Čolaku izjavio je da Rumunija više ne može sebi da priušti olakšice i
privilegije od od oko 15 milijardi evra i utaju poreza od 30 milijardi evra
godišnje. Među merama nalazimo da će svi zaposleni plaćati zdravstveno
osiguranje, uključujući i one u građevinarstvu i poljoprivredi, koji su trenutno
oslobođeni. Takođe, oni koji rade u IT-u i imaju plate veće od oko 2000 evra
plaćaće porez, budžetski radnici koji imaju plate veće od oko 1600 evra neto
više neće dobijati vaučere za godišnji odmor ili ishranu. Poseban porez
plaćaće ljudi koji poseduju kuće skuplje od 500.000 evra, ali pod uslovom da
ne plaćaju rate banci. Zakon ne predviđa suštinske promene poreza na dodatu
vrednost, kako je izjavio premijer Marčel Čolaku. Tu su i novi fiskalni propisi
za poslovno okruženje. Zakon koji je usvojila Vlada biće upućen u Skupštinu,
gde će političke grupe imati priliku da podnesu amandmane. Zatim će zakon sa
izmenama ponovo stići u Vladu, gde će se održati nova sednica na kojoj će
biti usvojen konačni oblik. Normativni akt će ponovo biti upućen Parlamentu,
koji će utvrditi datum i vreme kada će premijer Marčel Čolaku preuzeti
odgovornost za ovaj zakon. Ekonomsko-socijalni komitet je nepovoljno ocenio
projekat, pokazujući da su mere smanjenja rashoda neubedljive i da će
negativno uticati na privredu. Iz opozicije, Unija spasite Rumuniju (USR) i
Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) kritikovali su mere i žele da pokrenu
predlog za izglasavanje nepoverenja.
Tim Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) je u ponedeljak došao u Bukurešt na godišnju analizu rumunske ekonomije. Međunarodni stručnjaci će do 4. oktobra sa predstavnicima Ministarstva finansija, Narodne banke i drugih državnih organa razgovarati o ekonomskim politikama i najnovijim dešavanjima u ovoj oblasti. Tim Međunarodnog monetarnog fonda će se sastati i sa predstavnicima privatnog sektora i nevladinih organizacija. Takve konsultacije se periodično održavaju sa svim državama članicama, s ciljem predstavljanja preporuka za osiguranje stabilnosti i pozitivne evolucije na nivou ekonomije, prenosi Međunarodni monetarni fond.
Većina Rumuna veruje da stvari u Rumuniji idu u pogrešnom pravcu, pokazalo je istraživanje Centra za urbanu i regionalnu sociologiju – CURS. Ovo uverenje ima 69% ispitanika, dok samo 22% smatra da zemlja ide u dobrom pravcu. Takođe, 41% ispitanika veruje da će im za godinu dana situacija biti teža, 38% da će biti ista, a 18% da će biti bolja. Prema istraživanju Centra za urbanu i regionalnu sociologiju, glavni problemi sa kojima se suočavaju Rumuni su inflacija, cene, niski prihodi, životni standard, korupcija i krađa. Rangiranje poverenja u institucije ostaje nepromenjeno, na prvom mestu je vatrogasna brigada sa 73%, a slede vojska sa 68% i crkva sa 63%. Da se parlamentarni izbori održe sledeće nedelje, 50% ispitanih bi glasalo za stranke koje su sada u vladi, Socijaldemokratsku stranku (PSD) i Nacionalnu liberalnu partiju (PNL).
Koncertom Kraljevskog orkestra Koncertgebau iz Amsterdama (Holandija) završen je, u nedelju uveče, u Sala Palatului u Bukureštu, 26. Međunarodni festival Đorđe Enesku. Na scenu su izašli i Akademski hor Radija i Dečiji hor Radija. Ovaj događaj je za mesec dana na pozornice Bukurešta i zemlje izveo preko 40 orkestara iz 16 zemalja i više od 3.500 najpoznatijih svetskih muzičara. Posle ovog festivala, jednog od najznačajnijih u svetu, dolazi Remember Enescu, takmičenje posvećeno mladim muzičarima. Ovogodišnje izdanje ovog takmičenja održava se u Temišvaru (zapad) i počinje u ponedeljak.
Predsednik rumunskog Senata Nikolaje Čuka sastao se u ponedeljak sa predsednikom gruzijskog parlamenta Šalvom Papuašvilijem, koji boravi u zvaničnoj poseti Bukureštu. Nikolaje Čuka je naveo da je Rumunija i dalje pristalica evropske agende Gruzije i istakao potvrdu jačanja bilateralnih odnosa. Šalva Papuašvili se u ponedeljak sastao i sa privremenim predsednikom Predstavničkog doma Alfredom Simonisom, a takođe je imao sastanak i sa ministarkom spoljnih poslova Luminicom Odobesku. U junu 2022. godine Evropska Unija je Gruziji uskratila status kandidata za integraciju, koji je umesto toga dodelila Ukrajini i Republici Moldaviji. Evropska Unija očekuje od Tbilisija posebno reforme u pitanjima pravosuđa, izbornog sistema, slobode štampe i borbe protiv oligarha. Početkom marta desetine hiljada ljudi demonstriralo je u glavnom gradu Gruzije, optužujući vladu da se udaljava od prozapadnih težnji.
Njeno Veličanstvo Margareta, čuvar rumunske krune, zajedno sa Njegovim Kraljevskim Visočanstvom princom suprugom Raduom, boraviće u poseti Španiji između 25. i 29. septembra, tokom koje će imati niz javnih sastanaka u Madridu i Toledu. Poseta se održava tokom predsedavanja Španije Savetom Evropske unije i uključivaće sastanak sa kraljem Felipeom VI i kraljicom Letisijom. Takođe, Njeno Veličanstvo Margareta i princ suprug Radu posetiće institucije kao što su Satelitski centar Evropske Unije (SatCen), Pešadijsku akademiju iz Toleda i Civilnu gardu. Čuvarka krune održaće govor o delovanju Rumunije u Evropskoj Uniji i u aktuelnom regionalnom kontekstu u Kraljevskom institutu Elkano u Madridu. Istovremeno, kraljevska poseta će uključivati sastanke sa predstavnicima zajednice iz Rumunije i Republike Moldavije, u sedištu Predsedništva Zajednice Madrida i sa članovima rumunske zajednice u Toledu.
