Vesti – 26.09.2023
Vlada u
Bukureštu je preuzela odgovornost pred parlamentom za fiskalni paket namenjen
smanjenju državnog budžetskog deficita. Premijer Marčel Čolaku je predstavio
glavne pravce i ciljeve dokumenta. Fiskalne mere će stimulisati razvoj
Rumunije, obični ljudi neće plaćati nikakve dodatne poreze. Luksuz i poroci
će se dodatno oporezovati, rekao je Čolaku. Od danas je završen dvostruki
standard. Gotovo je sa državnim privilegijama, gotovo je sa izuzecima u
privatnom sektoru i, pre svega, gotovo je sa novcem koji se lako zaradi utaj0m
poreza, rekao je premijer. Opozicija je istakla plakate sa kritičkim porukama
upućenim premijeru i vladajućoj koaliciji Socijaldemokratske stranke (PSD) i
Nacionalne liberalne partije (PNL). Predlog za izglasavanje nepoverenja se može
podneti u roku od tri dana od dana predstavljanja zakonodavnog projekta.
Ekonomsko-socijalni savet, nezavisno telo,
ranije je upozorio da bi pokrivanje budžetskog deficita merama povećanja
fiskalnog opterećenja privatnog ekonomskog okruženja moglo imati suprotan efekat.
Newsroom, 26.09.2023, 18:20
Vlada u
Bukureštu je preuzela odgovornost pred parlamentom za fiskalni paket namenjen
smanjenju državnog budžetskog deficita. Premijer Marčel Čolaku je predstavio
glavne pravce i ciljeve dokumenta. Fiskalne mere će stimulisati razvoj
Rumunije, obični ljudi neće plaćati nikakve dodatne poreze. Luksuz i poroci
će se dodatno oporezovati, rekao je Čolaku. Od danas je završen dvostruki
standard. Gotovo je sa državnim privilegijama, gotovo je sa izuzecima u
privatnom sektoru i, pre svega, gotovo je sa novcem koji se lako zaradi utaj0m
poreza, rekao je premijer. Opozicija je istakla plakate sa kritičkim porukama
upućenim premijeru i vladajućoj koaliciji Socijaldemokratske stranke (PSD) i
Nacionalne liberalne partije (PNL). Predlog za izglasavanje nepoverenja se može
podneti u roku od tri dana od dana predstavljanja zakonodavnog projekta.
Ekonomsko-socijalni savet, nezavisno telo,
ranije je upozorio da bi pokrivanje budžetskog deficita merama povećanja
fiskalnog opterećenja privatnog ekonomskog okruženja moglo imati suprotan efekat.
Stalne kancelarije Predstavničkog doma i Senata u Bukureštu primile su u utorak k znanju zahtev Ministarstva nacionalne odbrane za dobijanje odobrenja za kupovinu 32 aviona F-35, u okviru programa snabdevanja ‘Višenamenski avion 5. generacije, F-35’. U zahtevu Ministarstvo nacionalne odbrane ističe da, u cilju ispunjavanja ciljeva rumunske odbrambene politike, nastavljaju se koraci za nabavku nove vojne opreme koja će doprineti razvoju i održavanju robusnih i otpornih odbrambenih sposobnosti. Avioni su namenjeni, dodaje ministarstvo iz Bukurešta, kako da odvrate eventualnu agresiju, tako i da ispune obaveze koje je Rumunija preuzela na sebe kao država članica NATO-a. Rumunija je ove godine povećala svoje izdatke za odbranu sa 2% na 2,5% bruto domaćeg proizvoda, kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.
Brza reakcija NATO-a i saveznika, na zahtev Rumunije, na nedavne incidente sa dronovima koji su pali na teritoriju Rumunije bila je uzorna i još jednom demonstrira sposobnost NATO-a da obezbedi odbranu svakog centimetra savezničke teritorije, izjavila je u utorak ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku, tokom sastanka sa češkim kolegom Janom Lipavskim, koji boravi u poseti Bukureštu. Šefca diplomatije je istakla značaj formata Bukurešt 9, čiji su deo obe države, a koji nudi mogućnost da se razgovara u jedan glas“. Zajedno smo osudili značajno pogoršanje bezbednosne situacije u Crnom moru i rizik od eskalacije kao rezultat ruske agresije na Ukrajinu“, naglasila je Luminica Odobesku. Sa svoje strane, češki ministar je izrazio podršku svoje zemlje izvozu žitarica iz Ukrajine u Rumuniju. Istovremeno, on je preneo svoju podršku pristupanju Rumunije evropskom prostoru slobodnog kretanja. Smatramo da je Rumuniji mesto u šengenskom prostoru i u tom smislu ćemo ponuditi naše iskustvo“, rekao je Jan Lipavski.
Premijer Marčel Čolaku primio je u utorak, u Bukureštu, parlamentarnu delegaciju Gruzije, koju predvodi predsednik gruzijskog parlamenta Šalva Papuašvili. Obostrano su ocenili veoma dobru dinamiku parlamentarnog dijaloga i bilateralnih odnosa, ističući istovremeno zajednički interes za proširenje ekonomske saradnje između Rumunije i Gruzije, koja bi odražavala nivo Strateškog partnerstva dve zemlje, pokrenutog prošle godine. Marčel Čolaku je govorio o rastućem značaju pomorskih veza u regionu i zajedničkom interesu Rumunije i Gruzije da ojačaju održivost ovih veza, u kontekstu rata u Ukrajini i sankcija koje su na nivou Evropske Unije uvedene Rusiji. Šalvu Papuašvilija u ponedeljak je primio predsednik rumunskog Senata Nikolaje Čuka, koji je izjavio da je Bukurešt i dalje pristalica evropske agende Gruzije i istakao potvrdu jačanja bilateralnih odnosa.
Rumunija bi mogla da se pridruži programu izuzeća od viza Sjedinjenih Američkih Država, Visa Waiver, najranije početkom 2025. godine, rekla je američka ambasadorka u Bukureštu Ketlin Kavalek. Ona je objasnila da ovaj datum nije zagarantovan, jer se stopa odbijanja mora meriti godišnje. A da bi ušla u program bezviznog režima, Rumunija mora imati stopu odbijanja ispod 3%. U 2020. godini stopa odbijanja viza bila je oko 10%, a 2021. godine porasla je na 17%.
U Rumuniji broj novih slučajeva COVID-19 nastavlja da raste. U protekloj sedmici prijavljeno je preko 14.800 slučajeva, što je za trećinu više od ukupnog broja iz prethodnog intervala. Povećava se i broj hospitalizovanih pacijenata sa korona virusom – trenutno ih je skoro 1.150, od kojih je 74 na intenzivnoj nezi. Porastao je i broj povezanih smrtnih slučajeva – 27 osoba tokom protekle nedelje.
Evropska Unija se sprema da usvoji pravni okvir za stupanje na snagu novih Euro 7 standarda zagađenja koje moraju da poštuju svi proizvođači automobila na tržištu Evropske Unije. Kako se sve zemlje članice nisu složile sa datim predlozima, špansko predsedavanje Savetom Unije predstavilo je novi projekat. Nakon pritiska nekoliko zemalja, uključujući i Rumuniju, ministri industrije 27 država izglasali su popustljiviju verziju pravila u pogledu emisije izduvnih gasova, kako se ne bi previše povećale cene automobila i ne bi se usporila ulaganja u električne. Projekat u osnovi zadržava granične vrednosti emisije i uslove ispitivanja za automobile i laka komercijalna vozila na nivou Euro 6 nepromenjenim, ali će postojati niže granice za kamione i teška vozila i nova ograničenja emisije čestica za kočnice i gume. Trenutno je zagađenje vazduha odgovorno za 70.000 smrtnih slučajeva godišnje u Uniji.
Danas je dan nacionalne žalosti u Italiji, gde se održava sahrana bivšeg predsednika zemlje Đorđa Napolitana, koji je preminuo 22. septembra u 98. godini. Bio je jedini predsednik Italije u dva mandata, na funkciji šefa države od 2006. do 2015. godine, kada je podneo ostavku zbog starosti. Đorđo Napolitano je bio najuticajniji predsednik Italije i uživao je široku podršku kako stanovništva tako i političke klase. Bio je i istaknuti član Komunističke partije Italije, zato je njegova sahrana sekularna.
Film Maroko“, reditelja Emanuela Parvua, osvojio je Veliku nagradu 2022. i Trofej Sindikata filmskih stvaralaca na svečanoj dodeli UCIN nagrada, u ponedeljak uveče, u Nacionalnoj operi u Bukureštu. Film je nagrađen i nagradama za režiju i najbolju sporednu glumicu – Emilija Popesku. Trofej za najboljeg glumca u glavnoj ulozi pripao je Julijanu Postelniku, za ulogu Ilije u crnoj komediji Oameni de treaba. Za najbolju glumicu u glavnoj ulozi proglašena je Ana Dumitrašku, za ulogu Darije u filmu Imaculat, autorke Monike Stan, priči o mladoj ženi hospitalizovanoj u klinici za rehabilitaciju. Igrani film je osvojio i specijalnu nagradu žirija.
