Vesti 29.11.2022
Rusija je isključivo odgovorna za rat u Ukrajini, koji predstavlja flagrantno kršenje međunarodnog prava i Povelje UN, naveli su ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO-a u zajedničkom saopštenju potpisanom na kraju prvog dana sastanka ministara
Newsroom, 29.11.2022, 19:35
Rusija
je isključivo odgovorna za rat u Ukrajini, koji predstavlja flagrantno kršenje
međunarodnog prava i Povelje UN, naveli su ministri spoljnih poslova zemalja
članica NATO-a u zajedničkom saopštenju potpisanom na kraju prvog dana sastanka
ministara spoljnih poslova NATO-a. Naglašavaju da je ruska agresija
uticala na snabdevanje hranom širom sveta i ugrozila najugroženije zemlje
i narode. Takođe, ministri spoljnih poslova govore o surovom
odnosu Rusije u Ukrajini, sa prinudnim deportacijama, torturom i
varvarskim ponašanjem prema ženama. i deci. Istovremeno, zvanišnici
okupljeni u Bukureštu osuđuju sve strane, uključujući Belorusiju, koje
aktivno podržavaju agresorski rat protiv Ukrajine”NATO nije deo rata, ali će nastaviti da podržava Ukrajinu koliko god bude potrebno, izjavio je u utorak, u Bukureštu, generalni sekretar Severnoatlantske alijanse, Jens Stoltenberg, na kraju prvog dana sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica Alijanse. On je takođe rekao da će zemlje NATO-a dopuniti paket pomoći Ukrajini, uključujući podršku koja se sastoji od generatora goriva i električne energije koji će pomoći Ukrajincima da prevaziđu posledice ruskih raketnih udara na suštinsku infrastrukturu u bivšoj sovjetskoj republici. Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, prisutan na sastanku, istakao je da je Crno more od strateškog značaja za evroatlantsku bezbednost i da zemlje članice moraju pažljivo da prate dešavanja u regionu. To je prvi sastanak u ovom formatu koji je organizovala Rumunija nakon pristupanja NATO-u i prvi događaj koji se održava u zemlji na istočnom krilu Severnoatlantske alijanse od početka rata u Ukrajini. Dvodnevni sastanak obuhvata tri radne sesije – od kojih će se dve održati u savezničkom formatu, uz učešće Švedske i Finske, zemlje koje su pozvane da se pridruže organizaciji. Trećem sastanku će prisustvovati i ministri inostranih poslova Bosne i Hercegovine, Gruzije i Republike Moldavije. Rat u Ukrajini i obezbeđivanje dugoročne političke i praktične podrške saveznika glavne su teme debate.
Pre posete američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Bukureštu, radi učešća na Severnoatlantskom savetu, američki Stejt department je pozdravio 25. godišnjicu uspostavljanja Strateškog partnerstva sa Rumunijom. Doprinos Bukurešta multinacionalnim operacijama i operacijama Severnoatlantske alijanse ističe se, između ostalog, činjenicom da je Rumunija domaćin nekoliko vojnih struktura NATO-a i nekoliko američkih vojnih formacija, uključujući i antiraketni štit iz Deveselua (južni deo Rumunije). Entoni Blinken je u utorak u Bukureštu razgovarao sa rumunskim ministrom inostranih poslova Bogdanom Aureskuom. Dvojica zvaničnika su evocirali godišnjicu Rumunsko-američkog strateškog partnerstva, zasnovanog na zajedničkoj privrženosti unapređenju i konsolidaciji transatlantskih odnosa i demokratske otpornosti, i ponovo potvrdili čvrstu posvećenost obe strane da ga prodube, u svim njegovim dimenzijama. Šef rumunske diplomatije je istakao činjenicu da je bilateralno strateško partnerstvo suštinski stub rumunske spoljne i bezbednosne politike i istakao njegov značaj u obezbeđivanju bezbednosti zemlje, posebno u kontekstu aktuelnih bezbednosnih izazova u regionu Crnog mora. Istovremeno, Bogdan Auresku je ponovio prioritetni značaj uključivanja Rumunije u američki program za ukidanje viza. Razgovori su se, između ostalog, fokusirali na povećanje vojnog prisustva SAD u Rumuniji, jačanje pozicije NATO-a u regionu Crnog mora, proces pristupanja Rumunije OECD-u i unapređenje zajedničkih projekata u oblasti civilnog nuklearnog oružja. Takođe u utorak, Entoni Blinken razgovarao je sa predsednikom Klausom Johanisom i premijerom Nikolaeom Čukom.
Rumunski kulturni institut organizuje do 10. decembra 50 manifestacija kojima se obeležava, u 31 gradu u inostranstvu, Dan državnosti Rumunije. Prema rečima predsednika Rumunskog kulturnog instituta, Livijua Žikmana, održavanje manifestacija u reprezentativnim prostorima u dotičnim zemljama pozicionira stvaralaštvo rumunskih umetnika među najznačajnija kulturna obeležja trenutka i doprinosi popularizaciji rumunske kulture i rumunskih stvaralaca. 1. decembar, Dan državnosti Rumunije, biće proslavljen u Bukureštu paradom ispod Trijumfalne kapije. Takođe 1. decembra zakazana je vojna parada u gradu Alba Julija (centar), u kojoj će učestvovati jedan odred francuskih vojnika iz sastava Borbene grupe kolektivne odbrane, koji se nalazi u Činku, okrug Brašov (centar). U ponedeljak je u Parlamentu održan svečani skup povodom obeležavanja 104. godišnjice Velikog ujedinjenja.
Generalni inspektorat granične policije (IGPF) obaveštava da su u ponedeljak 63.342 osobe ušle u Rumuniju preko graničnih prelaza širom zemlje, od kojih su 7.172 državljani Ukrajine, što je smanjenje za oko 9% u odnosu na prethodni dan. Prema saopštenju Generalnog inspektorata granične policije od utorka, počev od 10. februara 2022. godine, dve nedelje pre nego što je ruska vojska izvršila invaziju na njihovu zemlju, 2.938.549 ukrajinskih državljana ušlo je u Rumuniju. Većina je nastavila put ka zemljama zapadne Evrope, ali je preko 80 hiljada, prema podacima bukureštanskih vlasti, izabralo da ostane u Rumuniji.
