Vesti – 30.04.2025
Vrhovni savet za nacionalnu odbranu (CSAT), koji je sazvao privremeni predsednik Ilije Boložan, sastaje se danas. Na dnevnom redu su, između ostalog, učešće Rumunije u Planu „ReArm Europe“/„Readiness 2030“ i nacrt zakona o nacionalnoj odbrani. Članovi Vrhovnog saveta takođe razgovaraju o nacionalnom planu za vojnom mobilnost, nacionalnoj bezbednosti u oblasti hidroenergije i nacionalnoj strateškoj viziji u oblasti svemira. Poslednji sastanak CSAT-a održan je 28. marta.
Dragana Diamandi and Newsroom, 30.04.2025, 16:35
Vrhovni savet za nacionalnu odbranu (CSAT), koji je sazvao privremeni predsednik Ilije Boložan, sastaje se danas. Na dnevnom redu su, između ostalog, učešće Rumunije u Planu „ReArm Europe“/„Readiness 2030“ i nacrt zakona o nacionalnoj odbrani. Članovi Vrhovnog saveta takođe razgovaraju o nacionalnom planu za vojnom mobilnost, nacionalnoj bezbednosti u oblasti hidroenergije i nacionalnoj strateškoj viziji u oblasti svemira. Poslednji sastanak CSAT-a održan je 28. marta.
Rumunija će imati novi raketni sistem zemlja-vazduh „Patriot“ dugog dometa, kao zamenu za onaj koji je u septembru prošle godine isporučila Ukrajini. Rukovodstvo Ministarstva nacionalne odbrane u Bukureštu pozdravilo je odluku američkog Stejt departmenta da odobri prodaju Rumuniji takvog sistema, koji uključuje radar i dve lansirne stanice. Vrednost sistema iznosi preko 260 miliona dolara i biće finansirana iz bespovratnih spoljnjih sredstava. Sistem „Patriot“ može da detektuje i obori širok spektar vazdušnih platformi i balističkih raketa, a ova akvizicija će ojačati sposobnost Rumunije da odvrati agresiju u regionu Crnog mora. S druge strane, ministar odbrane Angel Tilvar izjavio je danas u Krajovi (jug) da će ove godine budžet za odbranu iznositi 2,24% BDP-a, od čega će oko 30 procenata biti namenjeno nabavci najsavremenije opreme i istraživačkim aktivnostima. Angel Tilvar je, zajedno sa predsednikom Ilijem Boložanom, učestvovao na vojnoj ceremoniji povodom 30. godišnjice osnivanja 20. pešadijskog bataljona „Dolž“ Krajova, u okviru Jugoistočne multinacionalne brigade.
Za gradjane Rumunije od četvrtaka počinje mini-odmor povodom 1. maja. Većina hotelijera na obali Crnog mora obavlja poslednje pripreme za dolazak preko 50.000 turista koji se očekuju tokom ovog periodaKao i svake godine, najtraženija letovališta su Mamaja, Vama Veke i Eforie, gde su najavljeni i nastupi poznatih imena rumunske muzičke scene. Još jedna popularna destinacija za mini-odmor povodom Prvog maja je delta Dunava. Stopa rezervacija pansiona je oko 80%, slično kao i tokom uskršnjih praznika. Delta Dunava, proglašena rezervatom biosfere 1990. godine prostire se na površini većoj od 4.000 km², od čega se 82% nalazi na teritoriji Rumunije. Delta je uvrštena na UNESKO-ovoj listi svetske kulturne i prirodne baštine, broji preko 8.000 vrsta, a poznata je pre svega po bogatoj ornitološkoj fauni. Lokalne zajednice u ovom području karakteriše etnička raznolikost, a glavna zanimanja stanovništva u Delti su: ribolov, turizam i stočarstvo.
Mošti Svete carice Jelene, majke Svetog cara Konstantina Velikog, danas su donote u Rumuniju, pretežno pravoslavnu zemlju, i biće izložene u Bukureštu nekoliko sati. Nakon toga, delegacija rimokatoličke crkve posvećene Svetoj Jeleni Venecijanskoj, u čijem su čuvanju mošti, krenuti sa relikvijarom u manastir Pantokrator u okrugu Teleorman (jug). Relikvijar će ostati tamo do 8. maja. Sveta carica Jelena je sahranjena u Rimu, a zatim su njene mošti prenete u Konstantinopolj. Godine 1211, tokom jednog od krstaških pohoda, zapadni vitezovi su ih odveli u Veneciju, odakle nisu bile iznete na hodočašće punih osam vekova. Rumunija je druga pravoslavna zemlja, posle Grčke, 2017. godine, u koju su mošti svetice donete otkako su njene mošti premeštene u Veneciju. Ovaj događaj je deo niza događaja kojima se ove godine obeležava 100 godina od osnivanja Rumunske pravoslavne patrijaršije.
Približno 26.000 zaposlenih u rumunskom Ministarstvu unutrašnjih poslova obezbeđivaće javni red i bezbednost tokom mini-praznika 1. maja, a njihov broj će se povećati na 43.000 u nedelju, na dan prvog kruga predsedničkih izbora, saopštilo je ministarstvo u sredu. Osoblje Ministarstva unutrašnjih poslova biće upotpunjeno u gusto naseljenim područjima, omiljenim mestima za provođenje slobodnog vremena, naime u planinskim i primorskim turističkim mestima i blizu graničnih prelaza. Zaposleni u Ministarstvu biće prisutni na javnim događajima sa velikim brojem učesnika, kako bi sprečili i suzbili nezakonite radnje, ali i kako bi mogli da intervenišu u podršci građanima u slučaju potrebe.
Via Karpatija je jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata za Rumuniju, a radovi na ovoj investiciji na rumunskoj teritoriji mogli bi da počnu u narednim mesecima. Ovu izjavu je dao vršilac dužnosti predsednika Ilije Boložan, koji je učestvovao na samitu Inicijative tri mora u Varšavi u utorak. On je precizirao da su rumunske vlasti u fazi tendera za neke deonice Via Karpatije, mreže brzih puteva i autoputeva koji povezuju severnu Evropu, od Baltičkog mora, preko Rumunije, do Crnog mora, takođe i preko Balkana, do Jadranskog mora. Paralelno sa samitom, u Varšavi je održan i Poslovni forum, koji je imao za cilj jačanje ekonomskih odnosa i saradnje između država učesnica.
Gala dodela nagrada Gopo, važan događaj posvećen rumunskoj kinematografiji, održana je u utorak Narodnom pozorištu u Bukureštu. Na ovom 19. izdanju, veliki pobednik je bio „Nova godina koje nije bilo“, film nagrađen sa najviše priznanja. Specijalna nagrada dodeljena je Jonu Olteanuu, jednom od najplodnijih tehničara rumunske kinematografije, koji je više od 30 godina bio majstor svetla na snimanjima najpoznatijih domaćih produkcija. Stotine zvanica prisustvovalo je dodeli Gopo nagrada.
