Vesti 30.10.2021
U Rumuniji je u poslednja 24 sata vakcinisano protiv korona virusa skoro 120 hiljada ljudi, od čega preko 57 hiljada prvom dozom.
Newsroom, 30.10.2021, 18:44
U Rumuniji je u poslednja 24 sata vakcinisano protiv korona virusa skoro 120 hiljada ljudi, od čega preko 57 hiljada prvom dozom. Broj vakcinisanih je premašio 6,2 miliona. Tempo kampanje vakcinacije je u poslednje vreme pojačan, a vlasti procenjuju da bi, ako će se tako nastaviti, stopa vakcinisanih od 70 odsto ljudi starijih od 12 godina može se dostići do kraja godine. U subotu je prijavljeno preko 12.100 novih slučajeva zaraze koronavirusom i 413 umrlih. Skoro 20.000 ljudi je hospitalizovano zbog zaraze kovidom-19, a na intenzivnoj nezi nalazi se 1.858 pacijenata. Medicinski tim iz Nemačke boravi u Rumuniji kako bi pregledao rumunske pacijente sa COVID-19 koji bi bili prebačeni u nemačke bolnice. U ponedeljak će biti na raspolaganju i avion nemačkog vazduhoplovstva za evakuaciju pacijenata. S druge strane, Rumunija će najverovatnije početkom sledeće nedelje dobiti tranšu od 10.000 doza monoklonskih antitela, kroz ugovor koji je Evropska komisija sklopila sa proizvođačem, najavio je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, Andrei Bačiu. U međuvremenu, Nacionalni komitet za vanredne situacije u Rumuniji ažurirao je listu zemalja/teritorija sa visokim epidemiološkim rizikom, pri čemu su Holandija i Rusija ušle u crvenu zonu. U žutu zonu su ušle Malezija, Kuba, Kostarika, Češka, Danska, Mađarska, Nemačka, Švajcarska, Lihtenštajn i Jordan.
Stalni odbori Senata i Poslaničkog doma odlučili su, na zajedničkoj sednici od subote, da ministri koje je predložio mandatar, liberal Nikolae Čuka, budu saslušani u utorak u stručnim odborima, a izglasavanje u Parlamnetu na plenarnoj sednici od srede. Imenovani mandatar, general u penziji, Nikolae Čiuka, dostavio je u subotu parlamentu listu svog kabineta i vladin program, koji, između ostalog, uključuje hitne mere za upravljanje zdravstvenom krizom, odgovor na nedavno povećanje cena energenata. Nacionalna liberalna partija (PNL) opredelila se za manjinsku vladu,zajedno sa Demokratskim savezom Mađara u Rumuniji (UDMR), koja trenutno nema neophodnu podršku da prikupi dovoljan broj glasova u parlamnetu. Mandatar je, međutim, izrazio uverenje da će vlada koju je predložio dobiti dovoljan broj glasova u parlamentu, precizirajući da se pregovori sa ostalim strankama moraju nastaviti do poslednjeg trenutka. Prema analitičarima, teoretski bi neizglasavanje vlade Nikolaja Čiuka otvorilo put za vanredne izbore, ali Ustav daje mogućnost predsedniku Klausu Johanisu da izađe sa trećim predlogom za mandatara.
Rumunija će u noći od subote na nedelju preći na zimsko računanje vremena. Vreme će biti vraćeno jedan sat unazad, a 4:00 će postati 3:00. Tako će 31. oktobar postati najduži dan u godini, sa 25 sati. Tokom zimskog računanja vremena, razlika između zvaničnog vremena Rumunije i univerzalnog vremena (GMT) biće dva sata. Zimsko računanje vremena se smatra standardnim vremenom. Uvođenje letnjeg računanja vremena usvojile su u prošlom veku evropske zemlje radi uštede energije, posebno tokom rata ili kriza na tržištu nafte 70-ih. godina. Lekari kažu da promena vremena može uticati na organizam, posebno kod dece i starijih. Trebalo bi do 2 nedelje da se osoba prilagodi novom računanju vremena. Ova godina bi mogla da bude poslednja u kojoj se vrši prelazak na zimsko računanje vremena. Evropski parlament je 2019. izglasao da države članice odustanu od letnjeg računanja vremena, a ta mera je trebalo da stupi na snagu ove godine. Rumunija još nije donela zvaničnu odluku.
U subotu se navršava 6 godina od požara u bukureštanskom klubu Kolektiv u kome je život izgubilo 65 osoba. Brojki od 150 mladih povređenih u požaru koji je izbio 30. oktobra 2015. godine, usled vatrometa, tokom rok koncerta, i dalje je potrebna medicinska pomoć, nakon zadobijenih opekotina. U znak sećanja na poginule u Kolektivnu, u subotu je služeno bogosluženje i položeni venci. Preživeli, rođaci onih koji su tada izgubili živote, predstavnici građanskog društva signaliziraju da se malo šta promenilo u rumunskom zdravstvenom sistemu. Šest godina nakon tragedije, preživeli kojima je bila potrebna medicinska nega i koji su još na lečenju ističu da se bolničke infekcije trenutno ne prijavljuju i ne prate. Rumunija još uvek nema veće centre za opekotine i oporavak za pacijente koji su zadobili teške opekotine. Istovremeno, suđenje pokrenuto nakon te tragedije nije okončano.
Rumunka Simona Halep (18 WTA) kvalifikovala se u subotu u finale teniskog turnira Transylvanija Open (WTA 250) u Klužu (severozapadni deo Rumunije), sa ukupnim nagradnim fondom od preko 235 hiljada dolara. Halep, glavna favoritkinja turnira, savladala je u polufinalu Martu Kostjuk (55 WTA) iz Ukrajine sa 6-0, 6-1. U finalu će se sastati sa Estonkom Anet Kontaveit (br. 14. na svetskoj listi) koja je eliminisala Šveđanku Rebeku Peterson sa 6-3, 6-2. Takođe u subotu, u dublu, rumunsko-gruzijski par Irina Bara / Ekaterina Gorgodze plasirao se u finale turnira pošto je pobedio rumunski par Irina Begu/ Andreea Mitu sa 6-3, 2-6, 10-7.
